Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
ro bo vi sa gle da ju se kao oni ko ji će se usko ro us pravi
ti, ovla da ti te ži nom i oslo bo di ti te ške ma te ri je ko ja
ih okiva. Reč je o međusobnom suprotstavljanju dva
umet nič ka prin ci pa – pre do vr še nog (troppo finito) i
ne do vr še nog (non finito), mladog i zrelog Mikelanđela,
ko je raz dva ja ju i spa ja ju go di ne pro mi šlja nja, sti canja
ži vot ne mu dro sti i va ja nja sop stve nog ka rak te ra.
Da bi se du ša vi nu la u ne bo i sto pi la sa istin skim
prapočetkom, prethodno treba izaći iz sebe i oslobodi
ti se svih ma te ri jal nih ba la sta, uklju ču ju ći te le snost,
čul nost pa čak i mi sao. Pre ma Pla to no vom mi šlje nju
du žnost umet ni ka je ste da oži vlja va ma te ri ju do vr šavajući
ono što je priroda započela. Zamišljajući likove
i ob li ke pre ne go što ih stvo ri, umet nik pod se ća na
stva ra lač ku ener gi ju Tvor ca ili Pri ro de.
Skulp tu ral na non finito tehnika naglašava sukob
du ha i te la, ak cen tu ju ći te lom oko va nu i pri te šnje nu
dušu. I drugi veliki majstor tzv. metafizičke skulpture,
Ogist Ro den, de la kao što su „Mi sli lac”, „Raz mi šljanje”,
„Mi sao”, ali i „Po lju bac” i „Bal zak”, stva ra pri kazujući
pritisak koji telo vrši na duh, istovremeno doča
ra va ju ći mi sao ko ja sla ma te lo.
Estetički problem – kada se zaustaviti i odvojiti
se od sli ke pro gla siv ši je go to vom pre ne go što se
nekom sitnom doradom ona ne upropasti, uočili su
još sta ri Gr ci, pre svih Apel. Pli ni je na vo di da se lju di
na ro či to di ve ne do vr še nim umet nič kim de li ma ot krivajući
u njima od epohe helenizma posebnu originalnost.
Ski ca u sli kar stvu i bo ce to (bozzeto) u skulp tu ri
pri me ri su upra vo ta kvih ne do vr še nih umet nič kih
de la u ko ji ma se ose ća lič ni pe čat umet ni ka. Ho ti mična
nedovršenost počiva na razlučivanju bitnog ili manje
bitnog od nebitnog i opredeljivanju za suštinsko,
kao kod karikature. Danas idejne zamisli, skice i crteži
u doba Vazarija bili su način razmišljanja umetnika
i njegovo poniranje u samu suštinu stvari, zbog čega
umet nost i po či nje da iz jed na ča va sa na u kom.
Zanemarivanjem sporednih detalja postiže se
op štost, što i je ste su šti na do brog sli kar stva. Za menji
va njem kon tu ra fi no ni jan si ra nim va le ri ma do bi ja
se fi gu ra ko ja po ste pe no iz ra nja iz sen ke na sve tlost a
bi će pre la zi u svoj otvo re ni ob lik ili di na mič nu for mu.
Le o nar do je teh ni ka ma chiaroscuro i sfumato na stavljao,
kao i Mikelanđelo u skulpturama, tamo gde je
pri ro da sta la, omo gu ću ju ći po sma tra ču da stva ri vi di
u njihovom nastajanju. Zamagljivanjem oblika umetnost
dobija novu dimenziju – tajnu – pokazujući da
pri ro da prâvog umet nič kog de la i je ste da osta ne ned
ov rš e no.
Po zi va ju ći se na op šta de la fi lo zo fa i este ti ča ra,
kao i mo no gra fi je te o re ti ča ra i isto ri ča ra umet no sti,
Iva Draškić Vićanović napisala je studiju bez premca,
ka ko za na še ta ko i za svet ske pri li ke. Cr no-be le fo togra
fi je svih re le vant nih umet nič kih de la, o ko ji ma je
reč, pomažu i manje upućenom čitaocu da lako prati
šti vo kroz sva tri po gla vlja o ne do vr še nom u li kov nim
teh ni ka ma va ja nja, cr ta nja i sli ka nja. Osla nja ju ći se na
radove Fičina, Fosijona, Frankastela, Kasirera, Kristele
ra, Ta tar kje vi ča i Fi dle ra, kao i Blan ta, Klar ka, Ri da,
Panofskog i Gombriča, autorka svoj prilog zasnivanju
estetike nedovršenog prepušta sudu javnosti. Bez
ana li zi ra nja de la an tič ke umet no sti i skulp tu re ko ja su
usled zuba vremena od epohe renesanse do potonjih
ge ne ra ci ja do spe va la bez gla va, ru ku i no gu, da kle,
kao slučajno ili post festum nedovršena a korišćena
kao spo li je ili na dah nu će za na sta ja nje dru gih, no vih
umet nič kih de la, ova stu di ja i sa ma po sta je je dan mogu
ći ali sa vr še ni non finito.
283