Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

az u mem ne ka kvu alat ku – ako ne znam ra di če ga je
osmi šlje na, ne ka kav znak ili sim bol – ako ne znam šta
on pred sta vlja u sve sti oso be ko ja ga ko ri sti, ne ka kvu
in sti tu ci ju – ako ne raz u mem šta ona pred sta vlja pojedincima
koji usmeravaju svoje ponašanje u skladu
s postojanjem iste. Ovde dolazimo do samog porekla
takozvanog postulata subjektivnog tumačenja društvenih
nauka, kome ćemo se kasnije vratiti.
Međutim, naš sledeći zadatak je da ispitamo dodatne
konstrukte koji se pojavljuju u zdravorazumskom
mi šlje nju, ako uzme mo u ob zir to da ovaj svet
nije moj privatni svet već intersubjektivni i da, stoga,
mo je zna nje o nje mu ni je pri vat na stvar već je od samog
početka intersubjektivno ili socijalizovano. Za
potrebe ove analize ukratko ćemo razmotriti tri aspekta
problema socijalizacije znanja:
a) Reciprocitet perspektiva ili strukturalnu socijalizaciju
znanja;
b) Društveno poreklo ili genetsku socijalizaciju znanja;
c) Društvenu distribuciju znanja.
a) Reciprocitet perspektiva
U prirodnom stavu zdravorazumskog mišljenja
u svakodnevnom životu uzimam zdravo za gotovo činjenicu
da postoje inteligentni bližnji. To podrazumeva
da su objek ti sve ta u prin ci pu do stup ni nji ho vom
zna nju, tj. ili su im po zna ti ili su deo nji ho vog zna nja.
To je ne što što ja znam, uzi mam zdra vo za go to vo i
ne do vo dim u pi ta nje. Ali, ja ta ko đe znam i uzi mam
zdra vo za go to vo to da, stro go uzev ši, „isti” objek ti
moraju značiti nešto drugo meni i bilo kome od mojih
bli žnjih. To je zbog to ga što:
I Bi va ju ći „ov de”, ja sam na ra sto ja nju ko je se razlikuje
od njegovog, i tako doživljavam druge
aspekte objekata kao tipične, u odnosu na njega
ko ji je „ta mo”. Zbog to ga su od re đe ni objek ti van
mog domašaja (mog čula vida, sluha, dodira itd.),
ali unu tar nje go vog, i obr nu to.
II Mo je bi o graf ski od re đe ne si tu a ci je i si tu a ci je
mog bli žnjeg, i sa mim tim od go va ra ju će tre nutkóòrdînäte
situaciji, koji su relevantni za tu svrhu. Taj sistem relevantnosti,
s druge strane, određuje koji elementi
tre ba da bu du pod slo je vi uop šta va ju ćih ti pi fi ka ci ja,
ko je od li ke tih ele me na ta tre ba oda bra ti kao ka rak teri
stič no ti pič ne, a ko je kao je din stve ne i po je di nač ne,
to jest koliko duboko moramo da zađemo u otvoreni
ho ri zont ti pič no sti. Vra ti mo se na ra ni ji pri mer: prome
na u mo joj tre nut noj svr si i si ste mu re le vant no sti
ko ji je ve zan za nju, pro me na „kon tek sta” unu tar kog
je S me ni za ni mlji vo, a to što je ono ta ko đe i p, za mene
je potpuno nebitno.
2) IN TER SU BJEK TIV NI KA RAK TER
ZDRA VO RA ZUM SKOG ZNA NJA I NJE GO VE
IM PLI KA CI JE
Analizirajući prve konstrukte zdravorazumskog
mišljenja u svakodnevnom životu, ponašamo se kao
da je svet naš pri vat ni svet i kao da ima mo pra vo da
zanemarimo činjenicu da je on od samog početka intersubjektivni
svet kulture. On je intersubjektivan jer
mi u njemu živimo kao ljudi među ljudima, povezani
zajedničkim uticajem i radom, razumejući druge, pri
če mu i dru gi nas raz u me ju. To je svet kul tu re, jer od
samog početka svet svakodnevnog života jeste jedan
uni ver zum pre pun zna če nja za nas – on je tek stu ra
značenja koja moramo da protumačimo da bismo otkri
li svo je me sto u nje mu i uskla di li se s tim. Me đutim,
ta tek stu ra zna če nja – a to iz dva ja car stvo kul tu re
od car stva pri ro de – po ti če i bi va uve de na ljud skim
de la njem, na šim sop stve nim i onim na ših bli žnjih, savremenika
i prethodnika. Svi kulturni objekti – oruđa,
simboli, jezički sistemi, umetnička dela, društvene
institucije itd. – upravo svojim poreklom i značenjem
ponovo upućuju na aktivnosti ljudskih subjekata. Zato
smo uvek svesni istorijskog aspekta kulture koji srećemo
u različitim oblicima tradicije i običaja. Taj aspekt
se može ispitivati u odnosu na ljudske aktivnosti, čiji
je i sam deo. Iz istog raz lo ga ja ne mo gu da raz u mem
nekakav kulturni objekat bez povezivanja tog objekta
sa ljudskom aktivnošću od koje potiče. Na primer, ne
258