Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
bo li zam per for man sa, iz la ga la svo je te lo ne bro je nim mu ka ma, a i ka sni je u ra do vi ma ko ji su
me ri li ljud sku i umet nič ku is traj nost.
Ve ći nu per for man sa 80-ih Abra mo vi će va je iz vo di la sa svo jim part ne rom Ula jem (Ulay),
a ne ki od njih, ko ji su je pro sla vi li, iz vo đe ni su pre ko 90 pu ta, kao „Pre la zak Noć nog mo ra”
(1981–1986). De se to go di šnju umet nič ku sa rad nju – ži vot sa part ne rom Ula jem, na zva la je
sim bo lič no „dva te la ko ja se sta pa ju u jed no”. Na for mal nom pla nu oni su du go vre me na izvo
di li po zna ti per for mans po ljup ca-cum-udi sa nja/iz di sa nja ugljen-di ok si da jed no dru gom
u usta. Nji hov hod duž Ki ne skog zi da na ko me su se su sre li, kre nuv ši pret hod no sa raz li či tih
stra na Ve li kog zi da, pred sta vljao je isto vre me no nji hov su sret, nji ho vo sje di nja va nje i nji hov
ko nač ni ra sta nak, raz dva ja nje „ani me” od nje nog „ani mu sa” („Lju bav ni ci: šet nja Ki ne skim
zi dom”, 1988). 10
OGLE DA LO
U performansima Abramovićeva uspeva da uđe u svoju unutrašnjost, u sopstveno telo,
ko je slu ži kao ka pi ja sve mi ra, u ko je umet ni ca uro ni da bi iza šla sa „dru ge stra ne ogle da la”,
u oblast ko ja po či va iz van do bra i zla. Ogle da lo je za Ma ri nu, kao i za nje nog ve li kog slo venskog
bra ta Tar kov skog – ne ka vr sta igrač ke ko ja nas od vo di „van do bra i zla”, a isto vre me no,
ono je ne ka vr sta ri tu al nog objek ta ko ji ne ne gi ra pro tok vre me na već ga uzi ma ša lji vo. Ono
je naprosto sredstvo ulaska u neko posvećeno mesto, „mesto moći” za koje umetnica tvrdi
da ga svi po se du je mo ali ga če sto ni smo sve sni. Ovo me sto mo že bi ti re al na ge o graf ska tačka
sve ta (Na mi bi ja, In di ja, Austra li ja), ali i sa svim ima gi nar no – u stva ri, ono što nam rad
Abramovićeve jasno pokazuje jeste da mesto po sebi nije toliko važno kao naše putovanje ka
njemu, naše vlastito šamansko putovanje kroz život. Ovo ritualno putovanje u sebe samog ili
u cen tar lič nog sve mi ra po ne kad tra je ve o ma du go (Ma ri na če sto po na vlja da su in di vi dua i
srž njenog bivstvovanja često ključevi za otvaranje većih, univerzalnih fenomena) i često ga
pred u zi ma gru pa, ne ka vr sta ko mu ne, ali pri to me ona na gla ša va da na por da se stig ne do
ci lja za vi si is klju či vo od po je din ca, je din stvenog napora individue. „Napiši što god hoćeš, to
je tvo ja lič na od go vor nost na tvom je din stve nom pu tu”, re kla je i ovla sti la me da pre u zmem
njen sopstveni glas, tu visoku oktavu koju nalazimo u glasu Marije Kalas, koju Marina izuzet
no vo li.
PRI ČA U OKVI RU PRI ČE
U okvi ru du že pri če, or ke stri ra ne u vi du sin kre tič kog fil ma o nje nom ži vo tu i ra du,
pri sut ne su mno ge pri če, vi nje te ili seg men ti utka ni u jed nu. Ma ri ni no mi šlje nje je uvek
vi so ko struk tu ra li zo va no upra vo kao nje na umet nost ko ja sa dr ži mno ge kra će „pri če” i
su prot sta vlja ih jed nu dru goj. Tu je, na pri mer, pri ča o ra tu ko ji se od vi jao na te ri to ri ji Jugo
sla vi je, po čet kom 90-ih, u tre nut ku ka da Ma ri na po se ću je po ro di cu. U sta roj ku ći ona
za ti če svo ju ba ku, sta ru že nu ko ja joj ka že da je če ka la nju – da bi mo gla mir no da sklo pi
10 Richards, Mary, Routledge, London 2010.
140