Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
žave, a tu, između ostalih, dolaze do izražaja menadžeri odnosa s javnošću koji treba da premoste
kulturne i poslovne granice između sopstvene kompanije i poslovnog partnera. Njihov zadatak je
teži zato što se radi o interkulturnoj saradnji – a treba znati upravljati i intrakulturnom saradnjom.
NA ŠE I TU ÐE U OD NO SI MA S JAV NO ŠĆU
Uzev ši u ob zir slo že nost pro ble ma ti ke, ni je mo gu će da jed na oso ba, ili or ga ni za ci ja,
shva ti sve aspek te svih kul tu ra. Po jam al te ri te ta do sa da u isto rij skoj na u ci ni je do bi jao za dovo
lja va ju ću, a ka mo li pre ci znu de fi ni ci ju. Mi hael Har bsma jer pred u zeo je pr vi po ku šaj da ga
precizira i sociokulturnu različitost shvatio kao skretanje u onim elementarnim područjima
u kojima su forme ljudskog ophođenja s prirodom drugačije ili preokrenute; kad se, dalje,
dru štve ne re la ci je in di vi dua raz li či tih po sta ro sti, po lu, sta le žu, ran gu itd. pri ka zu ju dru ga čije
i kad se, naj zad, ove for me op ho đe nja i re la ci je shva te kao mo gu će, kao i da se bi o lo ški ili
društveno mogu reprodukovati (Dincelbaher 2009: 354). Razlikovanje svoga i stranog, tuđeg,
osnov no je čo ve ko vo is ku stvo od onog tre nut ka u ko jem po či nje da se raz vi ja kao in di vidua.
Na še i stra no od sa mog po čet ka se na la ze u re ci proč nom od no su; uza jam no se uslo vljavaju
i često upravo ono tuđe postaje oruđe saznanja. Kulturni kontakti sa raznim društvima
za po či nju sa zna va nje ono ga što je svo je, pri če mu se či ni da po lar nost svo ga i tu đeg „fi gu ri ra
kao neophodan osnovni obrazac kolektivnog samosna la že nja”, ne za vi sno od sa gle da va nja i
po zna va nja tu đeg ži vot nog pro sto ra. Ono što je za pra vo ko ri sni je od po ku ša ja shva ta nja svih
aspe ka ta raz li či tih kul tu ra je po sma tra nje in ter kul tur ne ko mu ni ka ci je i od no sa s jav no šću iz
aspekta međuodnosa, kao i iz perspektive opšteg fenomena. Prema mišljenju Kenta i Tejlora
(Kent, Taylor 2007), struč njak za od no se s jav no šću, ko ji je za in te re so van za ko mu ni ka ci ju s
me đu na rod nim ili in ter kul tu ral nim jav no sti ma, tre ba lo bi da:
− utvr di ka rak te ri sti ke si tu a ci je;
− utvr di že lje ni uti caj na jav nost;
− raz ja sni mo ti va ci o nu na me ru or ga ni za ci je i jav no sti;
− is pi ta ka ko se zna če nje kre i ra;
− is tra ži stra te ška raz ma tra nja;
− koristi komunikacione principe i teorije za razumevanje načina na koji kultura utiče na
or ga ni za ci je i ko mu ni ka ci ju.
ČE TVO RO DI MEN ZI O NAL NOST HOF STE DE O VE KUL TU RE KROZ EM PI RIJ SKI DO KAZ
Interkulturna komunikacija je analitička aktivnost. Tokom godina, stručnjaci za odnose
s javnošću su raspravljali o svega nekoliko kulturnih teorija i koncepata. Kada razmišljamo o
kulturi i odnosima s javnošću, neizostavan je rad Gerta Hofstedea (Geert Hofstede). Rad na
Hofstedeovim vrednostima često se koristi kao temelj u poslovanju, komunikaciji, interkulturalnim
i interpersonalnim istraživanjima, i istraživanjima odnosa s javnošću. Njegov rad je
primenljiv zbog mnogih razloga koji uključuju: poslovni fokus, veliki broj zemalja uključenih
u istraživanje i jednostavnost primene načela u međunarodnom okruženju. Na temelju
istraživanja sprovedenog u IBM-u, 1970. godine, Holanđanin Gert Hofstede stvorio je novu
61