Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
UDC 316.7
Mi lo rad Be lan čić, Be o grad
Umet nost kao do ga đaj dru gog
PO RE KLO NE PRE GLED NO STI
Pre svih dru gih estet skih obe lež ja, sa vre me noj
umetnosti svojstveno je obeležje događaja. Sa mo –
šta je to do ga đaj? Naj pre, to je po ja va ne čeg ne iz računljivog,
nedostupnog, lišenog osiguranog razloga,
neo če ki va no dru gog ili tre ćeg... U umet no sti, to je ispi
ti va nje gra ni ce u jed noj gra nič noj si tu a ci ji. Su sret
sa dru gim. Lo gi ka do ga đa ja (uko li ko je to još logika)
upućuje nas na izvesnu nepreglednost (= uvek postoji
još ne što, ne što u do la sku, ne što što će tek do ći) ar tistič
ke sce ne. U umet no sti do ga đaj, da kle, ni kad ni je
sa svim tu. On ne no si u se bi identitet kulturnog artefak
ta. Uko li ko je „ute me lju ju ći” za po ja vu sa vre mene
kul tu re, do ga đaj, čak i kad se do go di, već je ne gde
dru gde, u ne če mu dru gom ili tre ćem... On je jed nim
i, po pravilu, najznačajnijim svojim delom – nedostupan.
Ali, ko ji je nje gov deo naj zna čaj ni ji? Pa, upra vo
onaj ko ji je ne do stu pan.
Otu da sle di dru go va žno obe lež je sa vre me nog
ar ta. Reč je o pri vre me no sti, pro vi zor no sti, efe merno
sti sva kog pro jek ta, učin ka i kon struk ta. Umet nost
ni je tu, uvek is pred nas, pri ruč na ili pred ruč na, ka ko
bi re kao Haj de ger. Ne, ona je uvek dodir s dru gim,
obe ća nje ne če ga dru gog/tre ćeg, otvo re nost za tre ću
di men zi ju sve ta. Ukrat ko, umet nost je vi so ka kul tura
ko ja po me ra gra ni ce sve ta... a ne ki put i te ži da se
spusti u središte. U stvari, ona pomera granice koje
su zablokirane predstavama o hegemono večnom ili
trajnom, o nezaboravnom ili genijalnom, o metafizički
in stru men ta li zo va noj ili on to-te o lo ški pro fi li sa noj
vi so koj kul tu ri.
U savremenoj umetnosti (za razliku od klasične
i mo der ne) shva ta nje o traj nim, ako ne i več nim
vrednostima, izgubilo se. Ono vredno biva smešteno
u ne iz ra čun lji vom do ga đa ju ko ji će tek do ći. Ipak, mi
da nas ži vi mo u do bu mno štva umet nič kih po ku ša ja,
mnoštva koje je nepregledno. Nije nepregledna i nedostupna
samo taksonomija članova koji su uračunati
ili sklo plje ni u to mno štvo. Ne pre gled ni su i sa mi
in ter kul tu ral ni i mul ti kul tu ral ni od no si, pre ple ti i zapleti
koji se uspostavljaju između članova mnoštva.
To je mo gu će za to što kul tu ra ne ma gra ni ca. Zbog tih
in ter kul tu ral nih uti ca ja, pre u zi ma nja, in ter fe ren ci ja,
mo ra se re ći da ne pre gle dan ni je sa mo zbir svih mnoštava
nego i svako pojedinačno mnoštvo koje tragove
onog dru gog nu žno no si u se bi, a ne ki put i kri je. Ali,
veze koje se danas uspostavljaju brzo se i raščinjavaju,
da bi svo je me sto pre pu sti le dru gim ve za ma i od nosi
ma. Mul ti kul tu ral no obe lež je jed ne otvo re ne kul ture
či ni da svi nje ni od no si bi va ju pri vre me ni, pod lo-
204