Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Svo ja pr va umet nič ka is ku stva Ko sa ra je raz vi la u okvi ru „Za dar ske gru pe”, a ona su se
kre ta la, pre ma mi šlje nju Jer ka De ne gri ja „u stilskom rasponu između rudimentarnog ekspresivnog
realizma i odjeka sutinovskog ekspresionizma”. To slikarstvo osetljivog kolorita,
određene slikarske težine i misaone dubine, bilo je novo i po svome duhu predstavljalo je
sna žan ot por so ci ja li stič kom re a li zmu, ko ji je vla dao u Ju go sla vi ji po čet kom pe de se tih godi
na XX ve ka. Ta no va umet nost ogla si la se sa mo stal nim iz lo žba ma pri pad ni ka gru pe počet
kom 50-ih u Be o gra du, kao i for mi ra njem gru pe „Je da na e sto ri ca”, či ji je Ko sa ra bi la član,
da bi ubr zo za tim sa ko le gom i su pru gom Pe trom Om či ku som kre nu la u Pa riz 1952. U ovoj
me tro po li svet skog sli kar stva Ko sa ru su če ka li mno gi eg zi sten ci jal ni i umet nič ki iza zo vi, veo
ma ja ka kon ku ren ci ja i tr ži šna are na ko ju je tre ba lo osvo ji ti. Njen in di vi du al ni put, kao
i put nje nih ko le gi ni ca u eg zi lu, sa sto jao se od ogrom nih na po ra, iz u zet nih is ku še nja, ali i
vi dlji vih uspe ha i po ma ka u lič nom ra du. Ona sa ma će u ne ko li ko na vra ta po sve do či ti: „U
Pa ri zu sam se od po čet ka ose ća la kao kod ku će”. Na pa ri skoj umet nič koj sce ni Bok ša no va
je ostva ri la mno go na stu pa i to na pre sti žnim smo tra ma, po čet kom 60-ih, kao što su Re a li te
nu vel (Réali ti es No u vel les), Kom pa re zon (Com pa ra i sons) ili Sa lon de Mai, a ne ke od nje nih
sli ka iz tog pe ri o da na la ze se i u Mu ze ju mo der ne umet no sti gra da Pa ri za. Na sli ka ma iz tog
pe ri o da ca ru je od re đe ni su bjek tiv ni re a li zam ko ji raz vi ja eks pre si ju do kraj no sti, kao što svedo
če nje ni auto por tre ti i por tre ti iz sre di ne 60-ih. Za ni mlji vo je pri me ti ti da Ko sa ra raz vi ja
te ma ti ku pej za ža, gde pri rod ni ele men ti po put bi lja ka, mo ra i ne ba za me nju ju de for mi sa na
li ca u gu stim na no si ma bo je. Tre ba lo bi is ta ći da su ovi pej za ži go to vo naj če šće lo ci ra ni u prede
li ma ne ka da šnje Ju go sla vi je – te o ri ja Edvar da V. Sa i da da se umet nik u eg zi lu sve vi še vra ća
te ma ma za vi ča ja, ov de do la zi do pu nog iz ra ža ja, i lju bav ko ju ose ća mo pre ma Ba ru, Ul ci nju
i Be o gra du na Ko sa ri nim sli ka ma pre va zi la ze ni vo obič nog ose ća nja no stal gi je za za vi ča jem.
Svoje pejzaže Kosara smešta u apstraktnu formu; ona to čini veoma rado i učestalo, kako Dene
gri pri me ću je, do ne kle iz svog pri rod nog po ri va bun ta pro tiv soc re a li stič ke sre di ne, ko ja je
za bra ni la ap strak ci ju u pe ri o du ka da je Ko sa ra od la zi la iz ze mlje. Se ti mo se šta je Sol že nji ci na
od ve lo u eg zil – on je iz So vjet skog Sa ve za pro te ran na kon iz lo žbe ap strakt nog sli kar stva o
ko joj je mla di pi sac na pi sao po zi tiv nu kri ti ku – ap strak ci ja, ili ne pri ka zi va nje ljud ske fi gu re
u soc re a li zmu, oštro je osu đi va na, jer je „pod ra zu me va la sli ka re vu mr žnju pre ma sa bra ći, tj.
ljudima uopšte” 5 ! Me đu tim, va žno je na gla si ti da su ap strakt ni pej za ži Ko sa re Bok šan uvek
sa dr ža va li ele men te fi gu ra ci je u ko ji ma je bo ja, na ro či to na nje nim ve li kim for ma ti ma, ima la
čisto ekspresivnu a ne opisnu funkciju, te se takvo slikarstvo „obraća prirodi neopisujući je”,
jer ono i ni je upu će no „pred me tu već pre sve ga uti sku ko ji pred met iza zi va”, ta ko da je taj
pejzaž više imaginaran, a manje stvaran, ističe Pjer Restani (Pierre Restany). 6
Ate lje u Ve loj Lu ci na Kor ču li, u ko me Ko sa ra i Pe tar Om či kus od po čet ka še zde se tih
sli ka ju i po ne ko li ko me se ci go di šnje, sve do či o nje noj op sed nu to sti pri rod nim ele men ti ma
koje ona sve više koristi kao simbolične elemente – slike sa nazivima „Svetlost”, „Vasionsko
5 Catriona, Kelly, A Very Short Introduction to Russian Literature, 2001.
6 Bokšan, Kosara, Katalog, Beograd 2002.
135