Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
II
Kao osnov na re fe ren ca ana li ze mu zič ko-re li gij skih prin ci pa u afrič koj kul tu ri uzi ma se
religija „posednutosti” ili „primanja duha” u zapadnoj Africi – u osnovi animistička religija,
čiji su najvažniji ritualni element činile šamanističke invokacije mnoštva prirodnih božanstava,
vr lo slič nih oni ma pret hri šćan ske, pa gan ske Evro pe. Bub nje vi, ples, rit mič ke in kan ta ci je,
a ponekad i droge, korišćeni su kako bi se pojedinac ili skupina uveli u stanje transa ili „obu
ze to sti” ne kim spi ri tu al nim en ti te ti ma (Ba i gent, Le igh 1997). Ro bin Sil van je u svom ra du
Tra ces of the spi rit: the religious dimensions of popular music ponudio detaljnu fenomenološku
ana li zu ove ri tu al ne prak se.
„Sva ki od na ro da za pad ne Afri ke imao je svoj pan teon kult nih bo žan sta va loa kod na roda
Fon, ili oriša među Jorubama, od kojih su mnoga povezana sa prirodnim fenomenima
i emo ci ja ma. Na pri mer: Šan go je bio ori ša gro ma, Ogun ori ša gvo žđa, Je ma ja ori ša
oke a na, a Er zu li loa lju ba vi i po seb nih sve ti nja, ol ta ra, sve šte ni ka ili sve šte ni ca, pe sa ma
i ple so va, ne delj nih mo li tve nih da na i go di šnjih fe sti va la. Inicijacija bi za po či nja la on da
ka da bo žan stvo oda be re po je din ca ko ji će dr ža ti ce re mo ni ju. Sve šte nik bi iden ti fi ko vao
oda bra nog pre ma iz vo đe nju pe sa ma ili od re đe nom ti pu po kre ta i po na ša nja is po lje nih
za vre me po sed nu to sti. Oda bra ni je pro la zio kroz ini ci ja ci ju ko ja bi ob u hva ta la sve ni voe
ritualnog prelaska – odvajanja od svakodnevnog života sa ostalim iniciranim saučesnici
ma i re in te gra ci je u dru štvo, u no voj ulo zi. Ve ći na sve ti li šta ima la je po seb nu cen tral nu
oda ju sa li kom (sta tu om ili sli kom) bo žan stva i ol ta rom sme šte nim me đu osta lim ri tu alnim
objektima. Ples bi se obično odvijao napolju, gde plesači zauzimaju posebna mesta
uz sve šte ni ke i bub njar ske an sam ble. Pro sla va je pra će na pro si pa njem al ko ho la i kr vi
žr tve nih ži vo ti nja uz ka ko fo ni ju bub nje va ko ju su pro iz vo di le gru pe bub nja ra i per ku sio
ni sta (na zvo nu i šej ke ru). Re gi star sve tih pe sa ma je bio stan dar di zo van: ri tam, tra ja nje
(do de set mi nu ta) i ton ski ključ ko ji bi za da vao sve šte nik. Uz mu zi ku se iz dva jao je dan
ple sač ko jeg bi po ste pe no pra ti li osta li. Sti li zo va ni ples, osmi šljen kao niz re pe ti tiv nih
po kre ta u li ni ji ili u kru gu po sta jao bi fre ne ti čan u tre nut ku ‘pri ma nja du ha’” (Sylvan
2002: 47).
U tom kontekstu se muzičko-religijski principi tek naznačavaju kao bazični oblici crnač
ke mu zi ke. Na su prot za pad njač kim pra vo li nij skim tak to vi ma, afrič ku mu zi ku ka rak te ri še
poliritmika – uklju či va nje po ne ko li ko „do da tih” rit mo va ko ji se „vo de” i pro ži ma ju ne za visno
od rit mič ke osno ve. Uslov i re zul tat pot pu no ostva re ne po li rit mi ke je kolektivna participacija
gde su jed na ko uklju če ni iz vo đa či, ple sa či i pu bli ka. Ak tiv nu ko lek tiv nu par ti ci pa ci ju
s a v r š e no i lu st r u j e antifonija – osnov ni ob lik cr nač ke mu zi ke: na pri mer, je dan (so lo) glas
pe va fra zu ko ja je pi ta nje ili po ziv, dok gru pa gla so va pe va sko ro iden ti čan od go vor na za da tu
mu zič ku fra zu. Još je dan iz u ze tan aspekt an ti fo ni je pred sta vlja ulep ša va nje i tran sfor ma ci ja
mu zič kih ide ja to kom vokalne improvizacije ko ja u cr nač ku mu zi ku uno si spe ci fi čan emocionalni
intenzitet (Sylvan 2002: 52).
174