Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ključ na sce na no si na ziv „Či šće nje ku će”. Nje na ku ća, po ne kad da le ka i na Bal ka nu, a po nekad
sa svim bli zu ve li kih za pad nih gra do va, otvo re na je kao i svest umet ni ce i mo ra da se či sti,
baš kao i sva ka dru ga ku ća. To je umet ni či na ku ća sve sti, ku ća ko lek tiv ne umet nič ke sve sti,
koju Marina bukvalno, ali i spiritualno, često či sti. U nju ona uno si go mi lu kr va vih go ve đih
kostiju koje ispira i čisti četkom. U performansu pak ona ispira vlastite cevanice. Za Marinu,
me đu tim, po jam ku će pre va zi la zi po jam do mo vi ne; za nju ceo sve mir pred sta vlja nje nu ku ću
i taj po jam pre va zi la zi čak i po jam sve sti. U pi ta nju je ne ki po jam ko ji ob u hva ta ob lik isto rije,
ne ki po jam se ća nja ko ji mo ra da se pro ši ru je i pre pra vlja, ko ji je isto vre me no ra ci o na lan i
ira ci o na lan. Po jam ko ji tre ba či sti ti i glan ca ti, kao što Abo ri dži ni glan ca ju ko sti da bi se nji ma
ukra si li. Za Ma ri nu i ko sti i ko ža pred sta vlja ju slo je ve du še ono ga du ha ko ji očaj nič ki po kuša
va da pro dre u „dru gu di men zi ju”.
Da bi uro ni la u ovu tran zi ci ju du ha, umet ni ca ži le tom ure zu je se bi pe to kra ku zve zdu.
Ona to ve što či ni, di šu ći pri to me is ku sno i tan trič ki da bi uma nji la bol. Be še jed nom je dan
kri ti čar ko ji je jed nom iro nič no pro ko men ta ri sao ovu Ma ri ni nu ve šti nu, u smi slu „da je to
najbolji crtež koji je ona sposobna da ostvari”. Međutim, njena najbolja umetnička veština je
moć konstantnog menjanja i rađanja, anuliranja svake umetničke forme u koju uđe, da bi za
njom od mah za tim za tvo ri la vra ta. Ona je ve o ma ži va i ži vah na oso ba ko ja se igra pla ne tom
kao sopstvenom loptom, bez namere da se na njoj izuzetno dugo zadržava, ali uz veliku želju
da na njoj svo jim ra dom osta vi trag.
4. EV GE NI JA DEM NI EV SKA ILI SPI RI TU AL NOST TEH NO LO ŠKE KO MU NI KA CI JE
Odav no su po sta vlje na pi ta nja u okvi ru este ti ke – šta je to umet nost, šta je nje na funk cija,
koja je njena estetska a koja komunikativna vrednost – stara pitanja iziskuju nove odgovore
u ča su stva ra nja ko mu ni ka cij ske mre že – in ter ne ta. Sa no vom ko mu ni ka ci jom, od re đe ne
in sti tu ci je i vred no sti gu be svoj zna čaj, na pri mer – ako će umet nost usko ro svi ma bi ti dostup
na, gde se for mu li še ulo ga po sred ni ka ili ga leriste, elementa koji stoji između stvaraoca,
tj. nje go vog de la, i po sma tra ča? Uvo de ći no vi pristup umetničkom delu, internet je pomerio
ljud ske od no se u pro sto ru i vre me nu, uveo je no vi kon tekst oko ko ga se umet ni ci oku plja ju
ili razilaze. On uvodi novi, aleatorni pristup delu, numeričku transkripciju, i dovodi u sumnju
formalnu stabilnost dela koje on izabere da predstavi. On istovremeno etablira novi oblik
umet no sti ko ji je lo mljiv i ne sta bi lan, ali ve ru je u vred nost i raz me ne ko mu ni ka ci je, hi bri dan
je, jer se tru di da de kom po nu je de lo i da za ne ma ri nje go vu fi zi kal nost.
U tom kon tek stu tre ba či ta ti Ev ge ni ji nu pri ču, a zva nič na pri ča je sle de ća: pre mno go
go di na, pre do la ska u Pa riz, ova hra bra i neo bič na že na sa gra đe na od „zen ko sti ju i zen me sa”,
a ro đe na u Sko plju, di plo mi ra la je na Li kov noj aka de mi ji u Be o gra du 1970. Za vr ši la je postdi
plom ske stu di je 1972. u kla si pro fe so ra Zo ra na Pe tro vi ća, a isto vre me no je u tim bur nim,
konceptualnim godinama beogradskog SKC-a ak tiv no uče stvo va la u svim umet nič kim doga
đa nji ma kon cep tu al ne gru pe „Še sto ri ca”, sa ko jom je pr vi put iz la ga la u „Dran gu la ri ju mu”
1971. U pe ri o du 1973–76, bi la je sti pen di sta ja pan skog Mi ni star stva za kul tu ru te je 1976. i
ma gi stri ra la na Uni ver zi te tu To kio, Ge i đu cu Da i ga ku. Ova umet ni ca iz u zet ne rad ne ener gi je
142