Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
vojvođanske i srpske umetnosti. Za mnoge tumače
Ša fra nje ve umet no sti, se ri je sli ka raz li či tih mo ti va
(ci klus „Čkalj”, se ri ja mr tvih pri ro da i cve ća, cr ne slike,
sve de ne ge o me trij sko-kon struk ti vi stič ke kom pozi
ci je) de fi ni sa ne raz li či tim po stup ci ma, bi će iza zov
za ozbilj na kri tič ka pro mi šlja nja. Mo ti vi su de fi ni sa ni
u di ja pa zo nu od broj nih eks pre si o ni stič kih va ri ja ci ja,
preko slika sa debelim bojenim nanosima (slikarstvo
ma te ri je), pa sve do plo šnih sli ka ja snog ge o me tri ziranog
konstruktivističkog koncepta. Prema mišljenju
Ol ge Ko va če v-Nin kov, na pr i me r, s e r i j a s a mo t i vom
čka lja je „pr va autoh to na, in di vi du al na, zre la se ri ja u
vidu rane pojave enformela bazirana na jednoj tematskoj
je di ni ci” 12 ; Arsić govori o „konceptu gestualnog
slikarstva nesputanog toka boje-materije”, a potom i
o „opre de lje nju za ra ci o na li zam ge o me trij ske konstrukcije
forme” 13 ; Du ran ci je još pre ci zni ji i ilu strativ
ni ji u svo joj kon sta ta ci ji da se Ša fra nje va „lek si ka
razlistava između ekspresivnog konjovićevskog gesta
i kon cep ta ge o me trij ske sti li za ci je ‘De cem bar ske
gru pe’, ali uvek sa stra stve nim do pri no som i ža rom
istin skog stva ra o ca in di vi du al ca” 14 ; Šu va ko vić im se
pri dru žu je svo jim vi đe njem da „nje gov sti li zo va ni
aso ci ja tiv ni i emo tiv no to ni ra ni eks pre si o ni zam, koji
je sva ka ko bio deo at mos fe re so ci ja li stič kog esteti
zma” 15 , istovremeno određuje poziciju ovog umetni
ka u srp skoj umet no sti še zde se tih i se dam de se tih
godina prošlog stoleća.
12 Ko va čev-Nin kov, Ol ga, „Ša ma no va igra. Po gled na pro tekli
vek kroz iko no gra fi ju Imrea Ša fra nja”, u ka ta lo gu iz lo žbe
Sáfrány Imre 1928–1980, Grad ski mu zej, Su bo ti ca, 2000.
13 Ar sić, isto.
14 Du ran ci, Be la, „Ma li lek si kon umet ni ka”, iz Likovna
umetnost u Vojvodini XX veka. Pri lo zi is tra ži va nju (neo bjavlje
no).
15 Iz tek sta Šu va ko vić, Mi ško, „Umet nost i dru gi. Al ter nativ
ne i asi me trič ne prak se u kul tu ri voj vo đan skih Ma đa ra”.
Ob ja vlje no u knji zi Šu va ko vić, Mi ško: Csernik Attila, Mu zej
savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, i Vujičić kolekcija,
Be o grad 2009.
Oči to je da Ša franj, po sle dve „skan da lo zne” izlo
žbe iz pe de se tih go di na, to kom še ste de ce ni je nastavlja
svoj istraživački rad – pravci razvoja njegovog
pik tu ral nog iz ra za bi li su, umet ni ko vom in tu i ci jom,
usmereni ka ontološkoj problematici slike koja nika
da ni je pre ki da la ko mu ni ka ci ju sa sen zi bi li te tom
i ak tu el no sti ma okruž ja u ko me je umet nik de lo vao.
Nje go vo sli kar stvo di na mič no se raz vi ja, me nja, slobodno
komunicira sa aktuelnim fenomenima tadašnje
umet no sti. Osim to ga, to kom nje go vog stva ralač
kog de lo va nja – to kom še zde se tih i se dam de se tih
go di na pro te klog ve ka – broj ni do ga đa ji su se za čas
pre tva ra li u po vod umet nič kom an ga žma nu – Ša franj
svo jim de lom pro te stu je pro tiv Vi jet nam skog ra ta, rea
gu je na po ja vu hi pi po kre ta i „de ce cve ća”, uz bu đu ju
ga studentske demonstracije (1968), a krajem sedamde
se tih po sve ću je se te mi čo ve ko ve mi si je na Me sec
(1969) slikajući svoje čuvene šamane 16 i ostvarujući
ci klus „Sve mir ski le to vi”... Mno gi, čak i da nas, upravo
temu šamana smatraju „zaštitnim znakom” njego
vog sli kar stva. Ša man je sim bol ve ze ma te ri jal nog
i du hov nog sve ta, a tu ve zu je umet nik „is ko ri stio” da
bi od re dio vla sti tu umet nič ku po zi ci ju. Za hva lju ju ći
svo joj in tu i ci ji, vla sti tim sli kar skim mo guć no sti ma i
sen zi bi li te tu, a još vi še svom in te lek tu a li zmu – Ša franj
je u ovom neobičnom motivu iznašao univerzalni sadr
žin ski znak, ostva ru ju ći ču de sne pre ple te tra di ci je
i sa da šnjo sti, fol klor ne i mo der ni stič ke po jav no sti,
materijalnog i duhovnog...
Šafranjeva slika je rudimentarna. Gestualnost
je kon stant na po sle di ca nje go ve stva ra lač ke raz mahnutosti
a vidljive plastičke manifestacije su ekspresio
ni stič kog ka rak te ra. U od re đe nim tre nu ci ma bo ja
je na ne se na u slo je vi ma, ona je gu sta pa sta i zbog te
„ko li či ne” mno gi su Ša fra nja pri bli ži li fi lo zo fi ji en for-
16 Ša man, -a i šámān, -ana m (rus. ša man od tu gu skog) sveštenik
ili vrač kod naroda severoistočne Azije, ujedno lekar,
ča rob njak i pri zi vač du ho va. Pre u ze to iz Klajn, Ivan i Šip ka,
Mi lan, Ve li ki reč nik stra nih re či i iz ra za, Prometej, Novi Sad
2006.
220