Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ra se ja no kroz na ra tiv o re ci i „Za pa du”. Tek ka sni je u fil mu po sta je ja sno da je to posledica
uništenja mostova u Novom Sadu, na Dunavu, u bivšoj Jugoslaviji. To nije nikakav plavi Dunav;
više liči na reku Misisipi. Na mestu sakupljanja ovog rečnog otpada, eksplicitno nam je
stavljeno do znanja da su „prvi privremeni mostovi bili sastavljeni od barži, koje su blokirale
rečni saobraćaj”. Privremene barže koje su blokirale rečni saobraćaj posledica su bombardovanja
Novog Sada od strane NATO trupa, u proleće 1999.
U januaru 1942, otprilike u vreme kada je Hajdeger pisao svoja predavanja o Isteru,
nemačka okupaciona sila upotrebila je svoje mađarske kolaboratore kao produženu voj nu
ru ku da oku pi i po bi je oko dve hi lja de Sr ba i Je vre ja, uglav nom Je vre ja, upra vo na me stu gde
se na la zi Most slo bo de, či ja je re kon struk ci ja pri ka za na u fil mu. Film za pra vo pri ka zu je čišće
nje re ke od evrop skog đu bre ta, kao i po nov nu iz grad nju mo sto va, ali ne po mi nje ono što
se na istom tom me stu do go di lo 65 go di na ra ni je, et nič ko či šće nje ko je se od i gra lo upra vo
tu. Ovaj do ga đaj, u No vom Sa du po znat kao ra ci ja iz 1942, sa sto jao se od oku plja nja Je vre ja,
nji ho vog po stro ja va nja na lo kal noj pla ži po ime nu Štrand, i za tim ko še nja mi tra lje zi ma. Zima
je bi la ve o ma hlad na i Du nav, Haj de ge rov Ister, bio je pot pu no za le đen.
Di na mi tom su na pra vlje ne ru pe u le du, u ko je su za tim ba če na te la iz re še ta nih, od ko jih
su neka bila još živa, tako da su umrli od davljenja i nedostatka kiseonika. Krvave rane na
ledu označile su mesto nemačko-jevrejskog susreta upravo ovde, u Neusatzu, novom mestu
po te klom iz No ve Evro pe i osno va nom za nju, ovaj put pro či šće nu od evrop skog đu bre ta,
od evrop skog „dru gog”. U Knji zi o bla mu, koju je napisao Aleksandar Tišma, autor koristi
tišinu kao zaglušujući zvuk pogroma – činjenicu da mediji nisu pomenuli katastrofu. „List
’Naše novine’ nije izašao 21, 22. i 23. januara 1942, u danima novosadske racije (policijski čas
spre čio je no vi na re i slo vo sla ga če da na pu ste ku će), ali čak ni u na red nom bro ju, od 25. ja nua
ra, kao ni u onom po sle nje ga, ovaj do ga đaj ni je ni na ko ji na čin po me nut. Kao da tog, 25.
ja nu a ra, na uli ca ma ni je le ža lo vi še od hi lja du za mr znu tih le še va, kao da sneg ni je bio cr ven
od kr vi, kao da zi do vi ni su bi li is pr ska ni mo zgo vi ma, kao da se ša pat uža sa ni je čuo u de set
hi lja da ku ća” (Ti šma 1998: 95).
No vo sad ska ra ci ja iz 1942. otvo ri la je u za mr znu tom to ku Du na va kr va ve ra ne, uje de
na le de noj po vr ši ni re ke, iz biv ši va zduh evrop skoj isto ri ji i stva ra ju ći be lu po vr ši nu ko ju ni je
mo gu će uklo ni ti. Za to što se ne mo že uklo ni ti, ne mo že se ni za bo ra vi ti. To je bi o lo ški ne razgra
div rez, pre kid u to ku evrop ske isto ri je. Ako išta mo že da bu de go re od sa mog ma sa kra,
on da je to ti ši na ko ja je ugra đe na u struk tu ru ve li kog na ra ti va o Evro pi kao Grč koj, o Za padnom
sve tu, o Za pa du, o sve tu (Die Welt, Le Mon de, glo ba li za ci ja), o ra snom tri jum fa li zmu
tu ma če nja Mar ti na Haj de ge ra ko ji Du nav vi di kao Ister.
II
Mo gli bi se na ve sti em pi rij ski pri me ri uti ca ja glo ba li za ci je na na ci o nal nu dr ža vu, ta ko
što bi se ana li zi ra la raz grad nja, ras pad Ju go sla vi je – da se dr ži mo lo ka li za ci je ko ja je da ta u
filmu. Vlada Slobodana Miloševića veoma je uspešno razmontirala društvenu i materijalnu
30