Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Upotreba humora u konverzaciji, posebno zadirkivanja, može pomoći pojedincu u procesu
stvaranja identiteta kao inteligentne, duhovite, zabavne i moćne osobe. Ispitujući stvaranje
moći uz pomoć humora, Holms i Mara (2002) pokazuju da u situacijama gde međusobni odno
si ni su rav no prav ni, oni ko ji su moć ni ji ko ri ste hu mor da odr že kon tro lu, a oni ko ji su ma nje
moćni, ili nemoćni, podrivaju takvu vrstu kontrole. Pojačavajući i utvrđujući postojeće odnose
moći, oni koji su moćniji koriste subverzivan humor, usmeravajući negativne komentare na
svoje podređene. Upravo se muški rodni identitet uglavnom povezuje sa imanjem moći, te se
tako stvara i izražava pomoću humora. U skladu sa kulturnim obrascima o ženskoj ulozi i ženskom
identitetu, koji preovladavaju u datom društvu, žene ili potpuno izbegavaju takav diskurs
ili se ograničavaju na smeh kao reakciju. Potrebno je naglasiti da sve različite aktivnosti vezane
za humor, kao što su pričanje viceva, zbijanje šala, igranje rečima i sl., nisu isključivo vezane
sa mo za že ne ili sa mo za mu škar ce, ma da sti lo vi tih humorističkih aktivnosti igraju značajnu
ulogu u društvenoj tipifikaciji. U svojoj studiji, koja se bavi upotrebom određenog stila zbijanja
šala da bi se postigla bolja karakterizacija lika u filmu, Dejvis (Davies 2006) jeste pokazala da
različite rodne identitete i rodne uloge karakterišu različiti stilovi u pričanju viceva, zbijanju
šala i zadirkivanju, i da su ženski likovi potpuno isključeni iz domena humora. U isto vreme,
njena studija pokazuje kako se pojedinci razlikuju unutar i naspram određene rodne uloge.
Hej (2000), u svom čuvenom istraživanju, ispituje funkcije humora u razgovorima muškaraca
i žena, i klasifikuje te funkcije u tri kategorije: funkcije koje su zasnovane na solidarnosti,
moći i psihologiji. Ona je analizirala mešovite grupe i čisto muške ili ženske grupe, a podaci
ko je je do bi la po ka zu ju da su že ne sprem ni je od mu ška ra ca da sa gru pom po de le ne ku sme šnu
ličnu anegdotu da bi doprinele osećanju solidarnosti unutar grupe, dok muškarci češće koriste
neke druge strategije da bi postigli isti cilj, kao što je pominjanje sećanja na zajednička iskustva
ili isticanje sličnosti među članovima grupe.
Jasno je da ova pitanja iziskuju dodatna istraživanja, međutim, očigledno je da među muškar
ci ma i že na ma po sto je uoč lji ve raz li ke ka da je reč o hu mo ru. Ako se uzme u ob zir hu mor
u diskursu popularnih časopisa, te razlike su prilično lako uočljive, čak i na prvi pogled. Popularni
časopisi su zamišljeni tako da nude zabavu i lako štivo određenoj starosnoj i polnoj grupi,
i u tom smislu diskurs tih časopisa odlikuju tekstovi koji su relativno kratki, koji se bave nekim
op štim te ma ma, na za ba van i za ni mljiv na čin. Iako su i mu ški i žen ski ča so pi si u su šti ni vr lo
slični po svojoj strukturi, naravno, razlikuju se prema samim temama ili, tačnije rečeno, prema
pristupu datim temama. Kao što pokazuju pojedine lingvističke studije (Del Teso Kravioto
2006: 2009), poseban odabir leksema u diskursu nekog časopisa doprinosi stvaranju odgovara
ju će rod ne ulo ge. Re ci mo, Del Te so Kra vi o to po ka zu je (2006: 2009) da su „u žen skim ča sopisima
najčešče reči ’potreba’, ’osećanje’, ’dete’, ’majka’, dok su u muškim češće reči koje podstiču
opu šte nost i bli skost u kru gu pri ja te lja ili gru pe”.
Ovaj specifičan odabir vokabulara koji se koristi u diskursu časopisa sasvim je u skladu sa
odgovarajućom rodnom ulogom ciljne grupe čitalaca, kao i sa prototipičnim kulturnim modelom
koji postoji u datoj zajednici. Na taj način, čitaoci mogu da se identifikuju sa časopisom i
postanu njegovi stalni čitaoci što je, naravno, krajnji cilj.
116