Preuzmite kompletan Äasopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...
Preuzmite kompletan Äasopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...
Preuzmite kompletan Äasopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
vîðeñjå<br />
Hakmanom principijelne je prirode jer mladi slikar<br />
nije prihvatao nikakva „ukalupljenja” u školske, a još<br />
manje u socrealističke uslovnosti. 1 To će se pokazati<br />
i tokom leta 1951. godine – Imre Šafranj je među<br />
članovima beogradske Grupe „Samostalni”, u kojoj su<br />
se okupili umetnici koji su protestovali protiv uprave<br />
ULUS-a, koja je rigidno i administrativno nametala<br />
političku usmerenost umetničkog delanja. Slobodoumni<br />
umetnici najrazličitijih stilskih i estetičkih<br />
načela (već afirmisani Milunović, Lubarda, Konjović,<br />
Kun, Zora Petrović, Čelebonović, a potom mnoštvo<br />
mlađih umetnika: Protić, Ćelić, Mišević, Bajić,<br />
Stojanović Sip, te vojvođanski slikari Boško i Zoran<br />
Petrović, Bošan, Šafranj i drugi) u jednom zajednički<br />
potpisanom tekstu konstatuju: „U stvari, ciljevi za<br />
koje se mi borimo u skladu su sa razvitkom našeg<br />
društvenog života. Pokazalo se jasno da stare forme<br />
ne odgovaraju novom sadržaju, da su metodi rada i<br />
organizacija Udruženja zastareli i da koče napredak.<br />
Mi zato zahtevamo da se sloboda umetničkog stvaranja<br />
poštuje i omogući njeno manifestovanje na<br />
grupnim i individualnim izložbama, da se razvije<br />
borba mišljenja preko umetničkih publikacija koje<br />
neće biti zavisne od ćudi Uprave...” 2<br />
Sledeće, 1952. godine, Šafranj je učesnik prvog<br />
saziva Umetničke kolonije Senta, 3 institucije u kojoj<br />
su se vojvođanski slikari na inicijativu Jožefa Ača,<br />
a predvođeni Milanom Konjovićem, suprotstavi-<br />
1 U tek stu ka ta lo ga iz lo žbe Sáfrány,Imre: Kolaži iz Pariza –<br />
Párizsi kollázsok, Baš Ku ća, Su bo ti ca, april-mart 2010, autor<br />
tek sta li kov ni kri ti čar Be la Du ran ci ilu stru je su kob Ša fra nja<br />
sa pro fe so rom Hak ma nom: „Aka de mi ju li kov nih umet no sti<br />
u Be o gra du Ša franj je na pu stio na kon di ja lo ga sa pro fe so rom:<br />
–Dru že Ša franj, tre ba na u či ti i zna ti! –Dru že pro fe so re, tre ba<br />
i sme ti!”<br />
2 Gru pa sa mo stal nih umet ni ka od go va ra upra vi ULUS-a,<br />
NIN, Be o grad, 26. ju li 1951.<br />
3 Jo žef Ač u tek stu „Umet nič ka oce na”, ob ja vlje nom u mono<br />
gra fi ji Zentai muvestelep – Umetnička kolonija u Senti, Forum,<br />
No vi Sad, 1980. kon sta tu je: „Umet ni ci osni va či Umetnič<br />
ke ko lo ni je Sen ta su: Mi lan Ko njo vić, Đerđ Bo šan, Ste van<br />
Mak si mo vić, Mi li voj Ni ko la je vić, Imre Ša franj i Jo žef Ač.”<br />
li nametnutoj koncepciji socijalističkog realizma. Po<br />
mnogim mišljenjima upravo se u likovnim kolonijama<br />
(ubrzo posle Sente osnivaju se umetničke kolonije<br />
u Bačkoj Topoli 1953, Bečeju 1954. i Ečki 1956)<br />
„ublažuju” administrativno-etatistički udari i ostvaruje<br />
sloboda stvaralaštva, a što je u vojvođanskim uslovima<br />
značilo otvaranje modernističkih tendencija i puta ka<br />
apstraktnoj umetnosti... U senćanskoj koloniji Šafranj<br />
se pokazao kao izraziti ekspresionista. Njegov ekspresionizam<br />
je snažan i eruptivan, skoro je lišen svake<br />
estetske namere, ali je i te kako usmeren ka direktnom<br />
izražavanju specifičnog umetničkog stava i kritičkog<br />
odnosa prema karakteristikama vremena u kome<br />
umetnik živi i deluje. Ač piše o Šafranjevom fovizmu 4<br />
poštujući neuobičajenu silovitost sirove izvorne boje<br />
direktno nanesene na platno. No, u tom slikarstvu,<br />
pored kolorita, izrazito je značajan ener gič ni, po ma lo<br />
divlji i primitivni gest te jedno drastično stilizovanje<br />
pred sta ve – ka ko bi se do šlo do su štin skog sa dr žin skog<br />
značenja (portret, žanr-scene, pejzaž) i direktnijeg dejstva<br />
forme – usredsređene na formiranja sintetičkog<br />
dejstva kolorita, forme i sadržaja... Uz obezbeđenu vremensku<br />
distancu, uz iskustva koja tadašnjim kritičarima<br />
nisu bila dostupna – danas je Šafranjevo ondašnje<br />
slikarstvo moguće označiti kao kritički socijalni<br />
ekspresionizam. Jer sva ta gestualnost, stroga motivska<br />
redukcija i stilizacija, predstavljaju istovremenu kritiku<br />
stanja društvenih odnosa ali i kritiku tadašnjeg poimanja<br />
slike i slikarstva. Usred atmosfere socijalističkog realizma,<br />
Šafranj odlučno iskrivljuje formu, figuru deformiše<br />
sve do karikaturalnosti, do grotesknih predstava<br />
i brutalnosti... To se naročito odnosi na slike posvećene<br />
tada karakterističnim temama – poput „Diskusije”,<br />
„Pijace” ili „Tri gracije” (iz 1954), koje su ekspresionizacijom<br />
forme definisane u grubom karikaturalnom<br />
maniru, čime se naznačava njihov socijalni kontekst i<br />
umetnikova namera da iskaže angažovani stav i izazove<br />
snažnu kritičku reakciju posmatrača ovih slika.<br />
4 Isto.<br />
217
Change language