Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Afrohrišćanska crkva je na taj način stvorila dva oblika duhovnih pesama. Prve su na stale
pod uti ca jem cr nač kih sve šte ni ka, ko ji su o svom no vom bo gu pe va li „sa ta kvom stra šću,
ve rom i ve šti nom da se ver ska za jed ni ca mo ra la po kre nu ti” (Džo uns 2008: 50). Do de ka fo ni ja
(po ziv-na-od go vor) naj pre je za da la for mu re li gij ske prak se sve šte nik (vo đa) – audi to ri jum
(ver ni ci, hor), da bi se ka sni je re flek to va la u go spe lu i sve tov noj, džez i R&B mu zi ci. Dru ga
vr sta spi ri tu a la na sta la je adap ta ci jom evro-ame rič kih hri šćan skih pe sa ma: rit mič kim sinko
pi ra njem, po li fo ni jom, sni ža va njem i uma nji va njem no ta i akor da „be lač ke” pen ta ton ske
ska le, pro me na ma u ak cen to va nju i iz me nje nim gla sov nim kva li te ti ma, či me bi ori gi nal na
za pad njač ka mu zi ka bi va la tran sfor mi sa na u cr nač ke pe sme (Džo uns 2008: 51).
Na taj na čin, u mno go ve ćoj me ri od po je di nač nih pe sa ma, ple so va, ob re da i in stru menata,
uspela su biti presađena gotovo netaknuta muzička sredstva kojima se nastavila bogata
cr nač ka „oral na li te ra tu ra” (engl. oratory) – usme na tra di ci ja „na ro da bez je zi ka” 22 . Tra di cionalna
oralna literatura obuhvata širok spektar narodnih pesama, priča i pošalica: religijske
pe sme kao što su spi ri tu a li, pro po ve di i kli ca nja; sve tov ne pe sme – bluz, ba la de, rad ne, zatvorske
i kamperske pesme; „hvalisanja i pretnje”; pripovetke o herojima i njihove analogije
sa životinjskim svetom; izreke, sujeverja i medicinske recepte. Moderni oblici oralne literature
uklju ču ju de či je ri me i pe sme uz igre; re po va nje, ozna ča va nje i „br blja nje” (jive); zdra vi ce;
ša le i pa ro di je. Po de la ni je na ro či to pre ci zna, ali pru ža uvid u one aspek te ži vo ta cr na ca ko ji
„angažuju” muzičku praksu.
Raz li či te hri šćan ske te ma ti ke po ka za le su se kao ve o ma od go va ra ju će uslo vi ma ame ričkog
rop stva. U osno vi ve ro va nja ame rič kih cr na ca na šla se evan đe o ska po ru ka – Isus je svo ju
službu namenio siromašnima, nemoćnima, obećavajući im da će se, ako budu dobri vernici,
njihov status radikalno promeniti na ovom sve tu ili onom sle de ćem. Sva ka ko da se ta po ruka
odnosila na brutalne uslove u kojima su američki crnci povratili nadu u povratak (Sylvan
2002: 58). Dru ga va žna te ma ti ka je i u ovom slu ča ju sta ro za vet na pri ča o pro go nu je vrej skog
na ro da iz Iz ra e la, nje go voj pat nji i na di u po vra tak; 23 oči gle dan je pa ra le li zam sa is ku stvom
mi gra ci je i ve ro va njem u po vra tak Afri ci.
Prak sa „pre pe va va nja” tra di ci o nal nih afrič kih him ni u hri šćan ske zah te va la je ospo soblje
nost ro bo va da pro me ne re či na en gle ski je zik. Hri šćan ske pe sme na afrič kim je zi ci ma
bile su malo moguće; jedan od načina na koji je afrička obredna muzika integrisana u hri-
22 Crnačka usmena tradicija ima korene u instituciji griot a – z apadn oa fr ičkih i sto ričara koj i su uj ed no
bili muz ič a ri i pesni ci. Pr imarno po vezani sa z apadnoafričkim Mali carst vom , koje je t r ajalo od 1245. do
1468, i leg endom o Sundiate, ko ja je na st ala u tom ca rstvu, grio ti s u usmeno preno sili svo je znanje kroz
gener acije. Z bog svoje mudrosti, on i su imali vi so k položaj u društv u, k ao kraljevski sa vetnici i „knezo vi
obrazovanja” (Oral tradition and the blues, 2003).
23 „I tako je Mojsi je udario vodu i s va su je deca p re šla;
Dec o, zar niste rados ni što su po to pili tu grešn u voj sku ?
O slobod o,
O slobodo!
I pre ne go postane m rob , biću sahra nje n u svom e grob u!
I otići domu, svome Gosp odu, i bit i slo bo dan!” (Brown).
182