Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
izraz lica, predstavljaju nešto što se može neposredno
opaziti – ne samo stvari ili događaje spoljašnjeg sveta,
već i ne što što ima svoj fi zi og no mat ski zna čaj, tj.
nešto što predstavlja simptome misli drugog. Deljenje
za jed nič kog vre me na – i pod tim ne mi sli mo sa mo
na spoljašnje (hronološko) vreme, već i na unutrašnje
vreme – implicira da svaki partner učestvuje u životu
drugog, koji se neprekidno odvija, da može da razume
mi sli dru gog u ži voj sa da šnjo sti ona ko ka ko se one postepeno
stvaraju. Stoga oni mogu međusobno da dele i
anticipacije budućnosti kao planove, nade ili strepnje.
Ukratko, saučesnici su zajedno uključeni u biografiju
onog dru gog; oni za jed no sta re; oni ži ve, ka ko bi smo
to mogli nazvati, u jednom čistom Mi-odnosu.
U jed nom ta kvom od no su, ma ko li ko god on
bio krat ko tra jan i po vr šan, Dru gi se raz u me kao jedin
stve na in di vi du al nost (iako sa mo je dan aspekt
nje go ve lič no sti po sta je oči gle dan) u svo joj je din stvenoj
bi o graf skoj si tu a ci ji (iako se ona ov de ot kri va u
fragmentima). U svim ostalim oblicima društvenog
odnosa (pa čak i u odnosu među saučesnicima onoli
ko ko li ko su u pi ta nju neo t kri ve ni aspek ti sop stva
Drugog) sopstvo bližnjeg se prosto može razumeti
pomoću jednog „doprinosa mašte hipotetičkog predsta
vlja nja zna nja”, ako bi smo na pra vi li alu zi ju na ra nije
ci ti ra nu Vaj the do vu iz ja vu, od no sno, po mo ću stvara
nja kon struk ta ti pič nog na či na po na ša nja, ti pič nog
mo de la mo ti va ko ji su u po za di ni, ti pič nih sta vo va
ti pa lič no sti za ko je Dru gi i nje go vo po na ša nje koje
ispitujemo, oba izvan mog dometa posmatranja,
predstavljaju samo primere ili egzemplare. Ovde ne
možemo 16 raz vi ti pot pu nu tak so no mi ju struk tu ri rano
sti dru štve nog sve ta i raz li či tih for mi kon struk ta tipo
va to ka-de la nja i ti po va lič no sti, što je po treb no da
bi se razumeo Drugi i njegovo ponašanje. Razmišljaju
ći o svom pri ja te lju A ko ji je od su tan, ja stva ram jedan
ide al ni tip nje go ve lič no sti i po na ša nja za sno van
na mom ra ni jem is ku stvu o A kao o mom sa u če sni ku.
16 Vi de ti be le šku 32. na str. 39.
Ubacujući pismo u poštansko sanduče, očekujem da
će se nepoznati ljudi, koji se nazivaju poštari, ponaša
ti na ti pi čan na čin, ko ji me ni ni je sa svim ra zu mljiv,
s re zul ta tom ko ji će se ogle da ti u to me da će mo je
pi smo sti ći na že lje nu adre su za ne ko ti pič no oče kiva
no vre me. Iako mo žda ni ka da ni sam upo znao nekog
Fran cu za ili Nem ca, mo gu da raz u mem „za što se
Francuska plaši ponovnog naoružavanja Nemačke”.
Po štu ju ći pra vi la gra ma ti ke en gle skog je zi ka, sle dim
društveno prihvaćen model ponašanja savremenih
go vor ni ka en gle skog je zi ka ko ji su mi bli žnji, u odno
su na ko je mo ram da pri la go dim svo je po na ša nje
da bi me oni raz u me li. Na po slet ku, bi lo ko ji ar te fakt
ili oru đe od no si se na ano nim nog bli žnjeg, ko ji ga je
stvo rio da bi ga ko ri sti li dru gi ano nim ni bli žnji ra di
ostva ri va nja ti pič nih ci lje va ti pič nim sred stvi ma.
Ovo su sa mo ne ki od pri me ra, ali su po re đa ni u
skladu sa stepenom povećanja anonimnosti odnosa
iz me đu sa vre me ni ka ko ji su uklju če ni, a ti me i konstru
ka ta po treb nih da bi se raz u meo Dru gi i nje go vo
po na ša nje. Po sta je oči gled no da po ve ća nje ano nimno
sti uklju ču je i sma nje nje pu no će sa dr ža ja. Što je više
ano ni man ti pi zi ra ju ći kon strukt, to je vi še uda ljen
od je din stve no sti po je di nač nog bli žnjeg ko ji je uključen,
i sve manje aspekata njegove ličnosti i modela
po na ša nja ula zi u ti pi fi ka ci ju, kao ne što što je re levant
no za tre nut nu svr hu, ra di ko je je i stvo ren tip.
Ako pra vi mo raz li ku iz me đu (su bjek tiv nih) ti po va
lič no sti i (objek tiv nih) ti po va to ka-de la nja, mo že mo
re ći da po ve ća nje ano ni mi za ci je kon struk ta do vo di
do po ti ski va nja pr vog od stra ne po to njeg. Pri potpu
noj ano ni mi za ci ji pret po sta vlja se da su po je din ci
me đu sob no pot pu no za men lji vi, a tip tok-de la nja odno
si se na po na ša nje „bi lo ko ga” ko de la na na čin ko ji
je de fi ni san kao ti pi čan da tim kon struk tom.
Da zaključimo, možemo reći da nikada ne možemo
razumeti jedinstvo individualnosti našeg bližnjeg
u nje go voj je din stve noj bi o graf skoj si tu a ci ji, osim u
čistom Mi-odnosu. U konstruktima zdravorazumskog
razmišljanja Drugi se pojavljuje u najboljem slu-
262