Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Kontroverze u vezi sa drugostepenošću „crnačkog drugog” 3 danas se mogu generalizovati
kao „pokušaj da se obezbedi novi set značenja postojećeg termina ili kategorije; pridev
„crnačko”, koji podrazumeva nemaštinu, neprosvećenost i nekompetentnost, može da
se izbori i oplemeni pozitivnim ideološkim vrednostima” (Garofallo 1993: 234). Primer je
ukorenjena rasna segregacija američkog tržišta i velikih kompanija koje raspolažu posebnim
departmanima za određene kategorije muzike namenjene različitim auditorijima. Pop-liste i
tabele se konstruišu na osnovu izveštaja radio-stanica i maloprodajnih prihoda, dok se R&B
tabele izrađuju na osnovu prodaje među crnačkom populacijom. Da bi pesma postala „hit”,
ona mora da pređe (cross-over) sa R&B liste na pop-listu, odnosno, da bude dobro prodata
crnačkoj publici. I slavni pop muzičari crnačkog porekla su prvo svrstavani na R&B liste,
a potom su sa njih prelazili na glavni tok (engl. mainstream [Garofallo 1993: 235]). Drugi
slučaj je evropska recepcija američke crnačke muzike, koja je poslednjih 150 godina sputavana
od strane kulturnog establišmenta. Ipak, svojim intenzitetom i posvećenjem ta muzika
uvek je iznova ostvarivala kulturni krosover, 4 što za posledicu ima mejnstrimizaciju crnačke
muzike, koja je s globalizacijom američke popularne kulture i postepenim „izbeljivanjem”
originalnih crnačkih elemenata dovela do mešanja muzičkih stilova do tačke identifikacije
sa „belim” žanrovima (Black American Music in Europe).
Proces integracije crnačke kulture od samog se početka prati izdvajanjem datog sistema
muzike i njenim neusiljenim nastojanjem da se „pronađe” na glav nom to ku. U tom smi slu,
cr nač ka mu zi ka u isto vre me ozna ča va me ha ni zam i bi lans akul tu ra ci je i spon ta ne re ak ci je
cr na ca na no vu kul tu ru i nji ho vu in te gra ci ju u ame rič ko dru štvo. Rop stvo je pre lom na, „nulta”
tač ka, oda kle su u pri nud nim uslo vi ma eg zi sten ci je i na do la ze ćih mo der ni za cij skih to kova
rehabilitovani ostaci afričke kulture. Naizgled oštar raskid sa izvornom kulturom ublažen
je na sle đem „afro lo gič kog” (Le wis) kon cep ta stva ra la štva u funk ci ji isto rij skog se ća nja kroz
ko je su se pu tem eks pre siv nih kul tur nih for mi, mu zi ke i ple sa – kao oru đa oču va nja tra di cije
– uspele sačuvati brojne religijske i mitološke komponente.
3 E tnocentris tička idej a o drugim ku l tura ma javlja se tok om XVI ve ka u opisu neevr o ps kih i nehri šćanskih
naroda, dok danas zauzima važno mesto u okviru postmodernističkog, naučnog ili informativnog disk
ur sa . Fi lip Tag (Tagg) izv eo je sledeć u klasifikac iju „d rugog”: 1) popula rno „drugo”, 2) „drugo” donji h
klasa , 3) crnačko „drugo”, 4) „drugo” trećeg sveta, 5) žensko „drugo”, 6) nacionalno ili etničko „drugo”,
7) depriviranost i zavisnost kao „drugo”, 8) „negde drugde” kao „drugo” (mesto). Određeni slučajevi nekritičkog
pr ih vat anja p oj ma „d rugog ” n isu to liko p roblema tič ni , koliko d estrukt ivn i prem a na uci i istraživanju
muzike u modernim medijima, a to su: r as ističko „ dr ugo” u kontekstu američke istorije pop-muzike;
metafizički prefinjeno (highbro w) „drugo” u dominirajućem diskursu o evropskoj umetničkoj muzici; prosto
, nekultivisano (lowbrow) „drugo” u popularnoj muzici (Tagg, 2001).
4 U ekonomiji muzike termin „krosover” znači i proces dostizanja komercijalnog statusa tj . k re t anj a s a
margine ka glavnom toku . Garofalo je razradio osnove disputa o krosoveru između integracioniste Stiva
P erija ( Perry) i crnačkog n aciona li st e Nel so na Džor dž a (George). U kr at ko : Per ij evo v iđenje krosove ra kao
oslob ađ aj uć e integra cij e Džordž al armi ra kao asim il aciju be z po krića tj . s amosvojnosti, i g ubitak identiteta
(Garofallo 1993: 231 ). Kako god, ovo uže shvatanje fenomena kulturnog krosovera nagoveštava njegovu
istorijsku dubinu, dinamiku razvitka – ne samo crnačke muzike nego i (uzajamnog kulturnog prilagođav
anja) muz ike Zapad a i muzi ke „drugih” k ul tu ra .
173