Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
skupu stalnih motiva koji vode do određenog modela
de la nja i ko ji čak i uče stvu ju u od re đi va nju nje gove
lič no sti. Me đu tim, ova tvrd nja an ti ci pi ra ana li zu
zdra vo ra zum skih kon stru ka ta ko ji su ve za ni za raz
u me va nje na ših bli žnjih, što je naš sle de ći za da tak. 13
3) STRUK TU RA DRU ŠTVE NOG SVE TA
I NJE GO VA TI PI FI KA CI JA PO MO ĆU
ZDRA VO RA ZUM SKIH KON STRU KA TA
Ja, ljud sko bi će, ro đe no u ovom dru štve nom
sve tu, ko ji ži vim svoj sva ko dnev ni ži vot u nje mu,
doživljavam ga kao izgrađenog oko mog mesta koje
je okru že no njim, otvo re nog za mo je tu ma če nje i
de la nje, ali ko ji se uvek od no si na mo ju stvar nu bi o-
grafski određenu situaciju. Samo u odnosu na mene,
određena vrsta mojih odnosa sa drugima dobija speci
fič no zna če nje ko je ja ozna ča vam reč ju „Mi”; sa mo
upu ći va njem na „Nas”, či je sam ja sre di šte, osta li se
iz dva ja ju kao „Ti”, a upu ći va njem na „Ti”, ko je upuću
je po no vo na me ne, tre ća li ca se is ti ču kao „Oni”. U
vremenskoj dimenziji postoje „savremenici” u odnosu
na me ne u mom stvar nom bi o graf skom tre nut ku,
sa kojima može biti uspostavljena međusobna veza
ak ci je i re ak ci je; „pret hod ni ci” na ko je ne mo gu da
de lam, ali či ji su pro šli do ga đa ji i nji ho vi od go va ra jući
ishodi otvoreni za moje tumačenje i koji mogu da
utiču na moje sopstveno delanje; i „potomci” u vezi
13 Sa iz u zet kom ne kih eko no mi sta (npr. Ha jek, F. A., „Economics
and Knowledge”, Economica, fe bru ar 1937, po novo
ob j a v lj e no u Individualism and Economic Or der, Čikago
1948), pro blem dru štve ne di stri bu ci je zna nja ni je pri vu kao
pa žnju na uč ni ka ko ji se ba ve dru štve nim na u ka ma na na čin
na ko ji to ovo pi ta nje za slu žu je. To otva ra no vo po lje za teorijska
i empirijska istraživanja, koja bi zaista zaslužila naziv
„so ci o lo gi ja zna nja”, na ziv ko ji je tre nut no re zer vi san za
jednu loše definisanu disciplinu koja raspodelu znanja uzima
zdra vo za go to vo i na to me je za sno va na. Mo žda se mo že mo
nadati da će sistematsko istraživanje ovog polja doneti značaj
ne do pri no se mno gim pro ble mi ma dru štve nih na u ka, kao
što su oni ko ji se ti ču dru štve ne ulo ge, dru štve ne stra ti fi ka cije,
in sti tu ci o na li zo va nog i or ga ni zo va nog po na ša nja, so ci o logi
je za ni ma nja i pro fe si ja, pre sti ža, sta tu sa itd.
sa kojima nije moguće imati odgovarajuće iskustvo,
ali prema kojima usmeravam svoje delanje sa manje
ili vi še pra znim iš če ki va nji ma. Sve ove ve ze po ka zuju
mnogostruke oblike intimnosti i anonimnosti, bliskosti
i otuđenosti, intenziteta i ekstenziteta. 14
U datom kontekstu ograničićemo se na međusob
nu po ve za nost ko ja pre o vla da va me đu sa vre me nici
ma. I da lje se ba vi mo zdra vo ra zum skim is ku stvom,
te mo že mo uze ti zdra vo za go to vo či nje ni cu da čo vek
mo že da raz u me svog bli žnjeg i nje go ve po stup ke,
kao i to da mo že da ko mu ni ci ra sa dru gi ma, jer podrazumeva
da oni razumeju njegove postupke; takođe,
jasno je da ovo međusobno razumevanje ima određe
na ogra ni če nja, ali je ono tre nut no do volj no iz vi še
prak tič nih raz lo ga.
Među mojim savremenicima su i neki sa kojima
de lim, ono li ko du go ko li ko ta ve za tra je, ne sa mo zajed
nič ko vre me već i za jed nič ki pro stor. Zbog to ga ćemo,
da bismo pojednostavili upotrebu termina, takve
sa vre me ni ke na zva ti „sa u če sni ci ma”, a od no se ko ji
vladaju među njima odnosima „licem u lice”. Ovaj
ter min se ov de ko ri sti u zna če nju ko je je dru ga či je od
onog koje koriste Kuli 15 i nje go vi sled be ni ci; ov de njime
označavamo samo čisto formalni aspekt društvenog
od no sa ko ji je jed na ko pri men ljiv i na in tim ni
raz go vor me đu pri ja te lji ma i na pri sut nost stra na ca u
jednom vagonu.
Deljenje zajedničkog prostora implicira da je određeni
segment spoljašnjeg sveta jednako u okviru
domašaja svakog od partnera, i da sadrži objekte koji
su od zajedničkog interesa i relevantnosti. Za svakog
partnera telo onog drugog, njegovi gestovi, držanje i
14 Šic, Al fred, Der sin nhafte Aufbau der sozialen Welt, Beč
1932, dru go iz da nje 1960. Vi de ti, ta ko đe, Sto u ni er, Al fred i
Karl Bo de, „A New Ap pro ach to the Me to do logy of the So cial
Sciences”, Economica, V, no vem bar 1937: 406–424, po seb no
str. 416. i da lje.
15 Ku li, Čarls H., S o cial O r ga ni z a tion , Nju jork 1909, gl.
III–V; i Šic, Al fred: „The Ho me co mer”, Ame ri can Jo ur nal of
So ci o logy, broj 50, 1945: 371.
261