Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
go di ne Pr vog svet skog ra ta u ko ji ma je tra gič no iz gu bi la ži vot (1915) i po ja va no vih ge ne raci
ja, u ve li koj me ri su iz bri sa li nje no ime iz jav nog ži vo ta u Sr bi ji, te je ovaj gest obe le žio njen
izlazak iz zaborava, koji će kulminirati monografskom izložbom u Beogradu 1938. godine.
Pod na slo vom „Ve li ki uspeh ’Ob li ka’ u Pra gu”, be o grad ska „Po li ti ka” je pre ne la pri kaz
pra škog kri ti ča ra J. R. Ma re ka (J. R. Ma rek) iz dnev nih no vi na „Národní Listy”. 27 Iz an tr fi lea
Marekovog članka saznajemo imena nekolicine komentatora koji su napisali prikaz izložbe:
V. V. Štјеhe (V. V. Ště ha) u „Če škom slo vu” (České Slo vo), Ča pe ka u „Li do vim no vi na ma” (Lido
ve No viny), Ja na Pe ćir ke (Jan Pećírka) u „Pra ger pre su” (Pra ger Pres se), F. K. Har la sa (F.
X. Har las) u „Na rod noj po li ti ci” (Národni Po li ti ka) i mno gim dru gim. Ka ko bi uveo či ta o ca
u su šti nu de lo va nja gru pe, Ma rek je pre neo re či Bran ka Po po vi ća i pro ko men ta ri sao iz ja vu
Jovana Bijelića datu Češkoj novinskoj agenciji. Komentar o težištu rada grupe na slobodi
stva ra la štva za nas da nas ne pred sta vlja ni šta no vo, kao što za če šku pu bli ku ne ka od ime na
auto ra sa me gru pe ta da ni su bi la no vi na i ne po zna ni ca. U že lji da sva kog od de vet na e sto ro
auto ra pri bli ži pu bli ci, Ma rek je sa ve li kom pa žnjom ana li zi rao nji ho va iz lo že na de la. U toj
ana li zi još jed nom je iz dvo jio Bran ka Po po vi ća, kao auto ra ko ji je de ce ni ju ra ni je u Pra gu
iz la gao sa Pe trom Do bro vi ćem (1924). Ime Mi la na Ko njo vi ća ta ko đe je po me nu to u kon tekstu
pret hod nih pra ških na stu pa, iz lo žbi iz 1923. i 1929. go di ne. Kon cen tri san na pri kaz iz ložbe,
Marek ne pominje znatno obimniju istoriju izlaganja jugoslovenskih umetnika u Pragu:
iz lo žbe „Pet ju go slo ven skih li kov nja ka”, ko ju je u Ru dol fi nu mu 1923. go di ne or ga ni zo vao
Mi lan Ko njo vić (na ko joj je, me đu osta li ma, iz la gao i pri pad nik „Ob li ka” Ma ri no Tar ta lja),
iz lo žbi Sto ja na Ara li ce (1932), kao i Ni ko le i Pe tra Do bro vi ća (1932). Šta vi še, u mno go brojnim
umet nič kim ve za ma ko je su, iz me đu osta log, in ten zi vi ra ne do la skom Vla ha Bu kov ca na
prašku umetničku akademiju 1903. godine, a kulminirale u periodu između dva svetska rata,
ne tre ba za bo ra vi ti ni „pra ške epi zo de” osta lih čla no va gru pe –Pe tra Pa la vi či ni ja (stu di rao na
Likovnoj akademiji u Pragu od 1904. do 1912, istovremeno se usavršavajući u vajanju), Stojana
Ara li ce (1917), Jo va na Bi je li ća (1915), Ni ko le Do bro vi ća (di plo mi rao ar hi tek tu ru u Pra gu
i ta mo ži veo i ra dio do 1934), Ko ste Hak ma na (1919/20), Iva na Ra do vi ća (od 1919), kao ni
činjenicu da je Milan Konjović za Prag na različite načine (školovanjem, porodičnim i prijatelj
skim ve za ma) bio ve zan od 1918. go di ne. Ta ko đe, tre ba po me nu ti do pri nos pro du blji vanju
ovih i dru gih umet nič kih ve za u me đu rat nom pe ri o du, ko ji je dao za gre bač ki knji žev nik
i li kov ni kri ti čar Bo žo Lo vrić, ko ji je od 1911. ži veo u Pra gu, ure đi vao bil ten „Cen tro pres” i
bio do pi snik mno go broj nih za gre bač kih i be ogradskih novina, kao i neka vrsta promotera
jugoslovenske umetnost u Češkoj, dok je jugoslovensku javnost obaveštavao o kulturnim
zbi va nji ma u Pra gu. Bio je bli zak pri ja telj Mi la na Ko njo vi ća, autor ka ta lo ga pra ške iz lo žbe
Sto ja na Ara li ce (1932), a kao li kov ni kri ti čar pra tio je iz lo žbe ko je su u Pra gu pri re đi va li
ju go slo ven ski sli ka ri. Tri na e stu iz lo žbu „Ob li ka”, odr ža nu u Pra gu, pri ka zao je u za gre bačkom
„Ju tar njem li stu”, kao i u be o grad skom ča so pi su „Ži vot i rad”. 28 Ne ma sum nje da je za
27 „Велики успех ‘Облика’ у Прагу”, Политика (13. октобар 1934).
28 Rozić: 140.
159