Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
ča ju kao par ci jal no sop stvo, i on čak i u či sti Mi-odnos
ula zi pro sto de lom svo je lič no sti. Či ni se da je ovo
ot kri će va žno iz ne ko li ko raz lo ga. Po mo glo je Zi melu
17 da pre va zi đe di le mu iz me đu in di vi du al ne i ko lektiv
ne sve sti, ko ju je ta ko ja sno vi deo Emil Dir kem 18 ;
osim to ga, to ot kri će je u osno vi Ku li je ve 19 teorije o
po re klu sop stva „efek ta ogle da la”; za tim, ono je nave
lo Dž. H. Mi da 20 da do đe do svog ge ni jal nog poj ma
„uopštenog drugog”; i naposletku, to otkriće je bilo
presudno za razjašnjavanje takvih pojmova kao što su
„dru štve na funk ci ja”, „dru štve na ulo ga”, i po sled njeg,
ali ne i manje važnog pojma „racionalnog delanja”.
Me đu tim, sve je ovo sa mo po lo vi na pri če. Moje
kon stru i sa nje Dru gog kao par ci jal nog sop stva, kao
iz vo đa ča ti pič nih ulo ga ili funk ci ja, ima svo ju po sledi
cu u pro ce su sa mo ti pi fi ka ci je, ko ji se do ga đa ako
uđem sa njim u in ter ak ci ju. Ja ni sam uklju čen u taj
odnos svojom čitavom ličnošću, već samo određenim
slo je vi ma. De fi ni šu ći ulo gu Dru gog i ja sam pre u zimam
ulo gu. Ti pi zi ra ju ći po na ša nje Dru gog, ja ti pizi
ram i svo je sop stve no po na ša nje, ko je je po ve za no
sa nje go vim, ja se tran sfor mi šem u pro la zni ka, po troša
ča, gra đa ni na ko ji pla ća po rez, či ta o ca, po sma tra ča
itd. Upra vo je ta sa mo ti pi fi ka ci ja u osno vi di stink ci je
ko ju pra ve Vi li jam Džejms 21 i Džordž Mid 22 u ve zi sa
raz li ko va njem „Ja” i „Me ne” u od no su na dru štve no
sopstvo.
Ipak, tre ba da ima mo na umu da su zdra vo ra zumski
konstrukti, koji se koriste za tipifikaciju Drugog i
mene samog, u velikoj meri društveno izvedeni i društveno
prihvaćeni. Unutar grupe mnoštvo tipova ličnosti
i tipova toka delanja uzima se zdravo za gotovo
(sve dok se ne po ja vi pro tiv ar gu ment) kao niz pra vi la
i re ce pa ta ko ji su do sa da pro šli test i oče ku je se da će
ga i u budućnosti proći. Štaviše, model tipičnih konstrukcija
često je instituci onalizovan kao standardno
ponašanje, osigurano tradicionalnim i uobičajenim
običajima, a ponekad specifičnim sredstvima takozvane
dru štve ne kon tro le, kao što je prav ni po re dak.
prevela Di a na Pro da no vić Stan kić
17 Zi mel, Ge org, „No te on the Pro blem: How is So ci ety Possi
ble?” prev. Al bion V. Smol, The Ame ri can Jo ur nal of So ciology,
broj XVI, 1910:. 372–391; Vi de ti ta ko đe i The Sociology
of Ge org Sim mel, prev. ur. i na pi sao uvod Kurt H. Volf,
Glencoe, Ilinoj 1950, pogledati u indeksu pod „individualno
i grup no”.
18 Iz vr sno pred sta vlja nje Dir ke mo vih ide ja kod Žor ža Gurvi
ča, La Vocation Actuelle de la Sociologie, Pa riz 1950, gl. X;
Be noa-Smi li jan, Emil: „The So ci o lo gism of Emi le Durk he im
and his School”, u Barns, Ha ri El mer: An Introduction to the
History of Sociology, Či ka go 1948: 499–537 i Mer ton, Robert
K.: So cial The ory and So cial Struc tu re, Glen coe, Ili noj
1949, gl. IV: 125–150.
19 Ku li, Čarls H.: Human: Na tu re and the So cial Or der, pri ređe
no iz da nje, Nju jork 1922: 184.
20 Mid, Džordž H., Mind, Self, and So ci ety, Či ka go 1934:
152–163.
21 Džejms, Vi li jam, op.cit., I tom, gl. X.
22 Mid, Džordž H., op.cit.:173–175, 196–198, 203; „The Gene
sis of Self ”, po no vo obj. u The Phi lo sophy of the Pre sent, Čika
go 1932: 176–195; „What So cial Ob jects Must Psycho logy
Presuppose?”, Journal of Philosophy, br. X, 1913: 374–380.
263