Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
UDC 330.342.14
Dušan Marinković, Novi Sad
Zombartov duh kapitalizma
Delo Vernera Zombarta Luksuz i kapitalizam (u
izdanju Mediterran Publishinga iz Novog Sada) po
mnogo čemu predstavlja sasvim osoben doprinos
sociološkim i ekonomskim teorijama o nastanku
i razvoju kapi ta li zma. Iako pri pa da kor pu su onih
Zom bar to vih de la ko ja sto je na raz me đi raz voj nog
pu ta ko ji de li ra nog i ka snog auto ra, ono je neo dvo ji vi
deo jed ne slo že ne so ci o lo ške te o ri je o duhu kapitalizma,
ko ja je bi la za cr ta na nje go vim mag num opu som
pod na zi vom Mo der ni ka pi ta li z am (Som bart 1919).
Na šoj na uč noj i kri tič koj pu bli ci Zom bar to ve
ideje uglavnom su poznate po veoma oskudnim i
fragmentarnim sekundarnim izvorima, što ne predstavlja
nikakvu posebnost u odnosu na druga jezička
pod ruč ja (iz u zev ne mač kog), već upra vo za jed nič ku
ka rak te ri sti ku go to vo svih raz vi je nih na ci o nal nih soci
o lo gi ja u nji ho vom od no su pre ma Zom bar to vim
ide ja ma. Nje go vo pr vo i naj pre vo đe ni je de lo So ci jalizam
i socijalni pokret (1896. [Zom bart 1922]) ni je
istovremeno i delo koje se može smatrati glavnim tokom
Zom bar to ve so ci o lo ške te o ri je. Ovo de lo, sto ga,
iako zna čaj no po to me što pred sta vlja je dan od pr vih
doprinosa u otvaranju disciplinarnog polja sociologije
dru štve nih po kre ta, ni je de lo Zom bar to vog du ha
ka pi ta li zma. Za raz li ku od nje ga, Luk suz i ka pi ta li zam
mo že se sma tra ti jed nim od ret kih Zom bar to vih de la
ko jem se mo že vra ti ti sa vre me na so ci o lo gi ja u svom
nastojanju da obnovi ideje ovog značajnog autora, te
da ga re ha bi li tu je i vra ti na me sto ko je mu pri pa da:
u red ve li kih so ci o lo ških kla si ka. Ta ko đe, uzi ma ju ći
u ob zir ne ma lu kon tro verz nost Zom bar to vih ka snih
ideja duha, nastanka, razvoja i sudbine kapitalizma,
iz ne tih u dru gim ra do vi ma, ovo de lo odo le va vre menu
i sna žnim kri tič kim im pul si ma ko ji se već vi še od
po la ve ka upu ću ju ovom auto ru. Pi sa no sa ne ma nje
strasti nego ostala njego va de la, ono je još uvek značaj
na al ter na tiv na re fe ren ca (pa ra dig ma) u od no su na
naj ču ve ni ju te o ri ju du ha ka pi ta li zma – te o ri ju Mak sa
Vebera – izloženu u delu Protestantska etika i duh kapitalizma.
Ver ner Zom bart (Wer ner Som bart) ro đen je
19. januara 1863. godine u Ermslebenu u Nemačkoj,
u po ro di ci ve o ma imuć nih in du stri ja la ca i ve le po sedni
ka. Stu di je pra va i eko no mi je Zom bart za po či nje na
uni ver zi te ti ma u Pi zi, Ri mu i Ber li nu. Go di ne 1888.
Zom bart je dok to ri rao u Ber li nu pod men tor stvom
naj ču ve ni jih ne mač kih eko nom skih te o re ti ča ra to ga
doba, Gustava fon Šmolera (Von Schmoller 1838–
1917) i Adol fa Vag ne ra (Adolph Wag ner 1835–1917),
a nji hov uti caj osta vi će tra jan pe čat na ce lo kup no de lo
196