Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Načelna ostvarljivost „ideala”, kao što su totalna informacija, globalna (višesmerna) komunika
ci ja i raz me na kul tur nih is ku sta va/mul ti kul tu ral nost, na pre su dan na čin oslobađa potenci
ja le in di vi due, ali ih u isto vre me i ogra ni ča va: globalno tržište skriva globalno siromaštvo i
zagađenje okoline, prividna sloboda komunici ranja maskira dominaciju medijskih megamono
po la. Moć ci vi li za ci je glo bal nog tr ži šta, međutim, ne leži prevashodno u proklamovanju
ni jed nog od na ve de nih po je di nač nih pa ra me ta ra, već u sa moj fascinaciji konceptom Globalnog:
mo žeš bi ti po se ban i je din stven sa mo ako bu deš isti kao i Dru gi – što u kraj njoj li ni ji
znači bezličan. Na toj tački, savremena stvarnost „globalnog sela”, prema mišljenju Karvalja
(Car val ho), pre tva ra se u „vir tu el nu stvar nost jed ne ne mo gu će sa da šnjo sti”, ili u uto pij sku
masku: „Snaga privlačnosti utopije se upotrebljava kako bi se nametnule – bez otpora – neke
specifične vrednosti kao opšte i neupitne, nesumnjive realnosti” (Karvaljo 2005: 65). Upravo
na toj tački se, za savremenu postmodernu dramu, pojavljuje mogućnost obnove tragičke
si tu a ci je, to jest po ja ve tra gič kog im pul sa unu tar „de cen tri ra ne” i „ra se ja ne” dram ske indi
vi du al no sti. Pred sta vlja ju ći se kao ostvarena utopija, ci vi li za ci ja glo bal nog tr ži šta na me će
„uto pij sku ide o lo gi ju” (Kar va ljo 2005: 71), ko ja u po je din cu pro vo ci ra na pe tost, otva ra rascep
između samodovoljne sadašnjosti i uskraće ne (prem da ne sa vr še ne) bu duć no sti. U ko joj
me ri je reč o pred u slo vu za auten tič no no vu tra gič ku si tu a ci ju, is pi ta će mo po mo ću ana li ze
tri ju uto pij skih mo ti va, ka rak te ri stič nih za post mo der nu dra mu na raz me đi dva ju mi le niju
ma: uto pi je Ame ri ke (mo tiv Ze mlje obi lja), uto pi je Umet no sti (mo tiv Iz gu blje nog ra ja) i
utopije Pustolovine.
1. UTO PI JA AME RI KE: OBI LJE NA „TI TA NI KU”
Re pre zen ta tiv ni pri mer pre do ča va nja uto pij skog mo ti va Za pa da kao Ze mlje obi lja ili
Zlat nog do ba, a u funk ci ji raz vi ja nja tra gič kog su ko ba, pred sta vlja dra ma Če tvr ta se stra
(Czwar ta si o stra, 1999), naj po zna ti je ostva re nje polj skog dra ma ti ča ra Ja nu ša Glo vac kog
(Glo wac ki). Pro se de Glo vac kog je već na ni vou kon cep ta iro ni zo van, po što se osnov na
si tu a ci ja za sni va na parodijskoj obradi m o t i v a Č e h o v lj e v o g k om ad a Tri se stre. Jun ak inj e
Glo vac kog, kćer ke pen zi o ni sa nog so vjet skog ge ne ra la – Vje ra, po ni ža va na lju bav ni ca „patri
ot skog” po li ti ča ra; Ka tja, pro fe sor ka knji žev no sti ko ja za ra đu je kao dre ser u zo o lo škom
vr tu; i naj mla đa, Ta nja, ne u spe šna ba le ri na – za raz li ku od Če ho vlje vih ide a li ma ob u ze tih
gra đan skih he ro i na, već su u Mo skvi. Mo skva kao dram ski to pos pred sta vlja, me đu tim,
tek zga ri šte „ko mu ni stič ke Uto pi je” ali isto vre me no i uzo rak jed ne kon fu zne tran zi cij ske
dru štve ne si tu a ci je, u okvi ru ko je i in di vi du al ni ide a li i op šti etič ki prin ci pi bi va ju re la tivi
zo va ni.
Dok se dve sta ri je se stre, te že ći lju bav nom is pu nje nju (Vje ra), ili smi sa o noj dru štve noj
ulo zi (Ka tja), još uvek za dr ža va ju u sfe ri mo der ni stič kog ras ce pa ilu zi je i stvar no sti, Glovac
ki po sred stvom raz vo ja uto pij ske če žnje u po stup ci ma naj mla đe kće ri Ta nje na autenti
čan na čin re vi ta li zu je če ho vljev sku tvrd nju pre ma ko joj, ka ko na po mi nje Jo van Hri stić,
„bu duć no sti ov de, pra vo go vo re ći, vi še i ne ma” (Hri stić 1981: 142). Pri to me, ni je reč sa mo
o to me da je Za pad, tač ni je Ame ri ka, o či jim bla go de ti ma i bo gat stvi ma Ta nja naj vi še sa-
93