Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
zna čaj no tek će na stu pi ti, ali, pri to me, vi še ni ka da neće
moći da re-prezentuje jedno privilegovano, sveto ili
bogomdano stanje. Umetnost, posmatrano s tog stanovi
šta, sta nje je sreć nog i u isti mah us trep ta log iš če kiva
nja... To on da, bez sum nje, da je ne ki traj ni ji smi sao
provizornosti u definiciji savremene umetnosti.
Pro vi zor nost u de fi ni sa nju umet nič kog de la insistira
na nestabilnosti pojma predstavljanja u in terak
tiv nom, di ja hro no na pe tom, in ter fe rent nom po lju
društvenog prikazivanja. Umetnost nema uporište izvan
se be ko je bi za u vek ute me lji va lo, učvr šći va lo, ovekovečavalo
njeno samopredstavljanje i njen „status”.
Postoje, samo, interkulturalni odnosi. Zato je jed na
kultura, uvek, učinak nestabilnog odnosa (re)prezenta
ci je i sa mo pre zen ta ci je. U svom fi nal nom aspek tu,
umetnost je predstavljanje kojim je nešto predstavljeno
ili, ako ho će te, pred-nas-sta vlje no. U njoj, na nužan
na čin, ne po sto ji ni šta sem tog pred-sta vlja nja, te
pre zen ta ci je, sa mo pre zen ta ci je. Osta je pi ta nje ko je će
uvek iz no va da se po sta vlja: o ka kvom pred-sta vljanju
je reč? Pred sta vlja nje je cr ta per for ma tiv no sti u
umet no sti. Ta cr ta je uslov si ne qua non umetnosti,
čak i on da ka da se njo me, u stva ri, ne pred sta vlja ništa.
Još pre ci zni je: umet nost to šta svoga predstavljanja
uvek mo že ili da za do bi je ili da iz gu bi. Ona se time
šta sa mo igra. A to je igra u ko joj ni šta ni je sveto.
Sve da te i za da te sve ti nje mo gu sva kog ča sa da se izgube
u beznačajnosti. To je ono što definiše artističku
efe mer nost. Za raz li ku od mno gih dru gih „stva ri”
u ljudskom životu, umetnost je osobena sposobnost
za be zna čaj no, za obez na ča ja va nje, za pre o kre ta nje
vred no sti, za jed no ak si o lo ško – ni šta. To tre ba shvati
ti kao vr li nu, a ne ma nu ar ti stič ke pro vi zor no sti. Čija
pa ra dok sal nost ima zna če nje – igre.
OD EKS KLU ZI VI ZMA DO BE ZNA ČAJ NO STI
U je zi ku reč predstavljanje uvek podrazumeva
pred sta vlja nje ne če ga (ili ne ko ga), ma ko li ko to bi lo
pro vi zor no. Umet nik, me đu tim, mo že da tvr di ka ko
njegovo delo predstavlja nešto što „u suštini” nije ništa.
Di šan je tvr dio: „Bi la mi je od vrat na i sa ma po misao
na ozbiljno sli kar stvo.” Ozbilj no je ono što zaista
pred sta vlja tu stvar ko ju pred sta vlja. U sud njoj instan
ci ozbilj na je ta u to lo gi ja, po što je bezuslovno istinita.
Ta ko bar tvr di Vit gen štajn u Tractatusu. Pa, ako
ma lo bo lje po gle da mo i sam ready-made je ta u to lo gija,
s tim što se svo jom Fontanom Di šan, u stva ri, ru ga
tautologiji! Ubuduće, umetnost se samopredstavlja
kao ne što što ne ma ozbilj nu „su šti nu” ili „iden ti tet”
nečega (bilo čega). Bez sum nje, ono što ne ma su štinu
ili iden ti tet ne mo že bi ti ni en ti tet, da kle, ne može
bi ti ne što što je ste, ne što bivstvujuće. Pa, ako ne ko
predstavljanje (recimo, neka predstava, slika, vizuelna
kon struk ci ja) ne pred-sta vlja ni šta, ono se on da, re kli
bi fi lo zo fi, ne po ja vlju je u re gi stru Isti ne. Ali, pro vizornost
umetnosti je usko vezana uz ideju odsustva
eri stič ke, sva đa lač ke isti ne. Mo žda bi tre ba lo re ći: jedi
na isti na u umet no sti je to da u njoj, za pra vo, ne ma
nikakve trajne, neprikosnovene, dogmatske istine. A,
naravno, istina koja nije trajna s metafizičke tačke gledi
šta ni je ni ka kva Isti na. Bo gu hva la!
Danas se s pravom objavljuje kraj ekskluzivizma.
Čak i u modernosti i njenim modama, pretpostavljalo
se po sto ja nje onog eks klu ziv nog ko je sa mo u njoj i
preko nje dospeva na videlo, da kle: u umet nost-ču lavi
da ili li kov nu-umet nost. Ovaj eks klu zi vi zam – ko ji
je tu im pli ci ran kao lo go cen trič ka ak si o lo gi ja – ujedno
je mo rao bi ti stra te gi ja iden ti te ta, jer sa mo ta ko
je mo gao bi ti upi san u (mu zej sku) več nost. U re gistru
logocentrizma, nema večnosti bez čvrstog, fiksnog
iden ti te ta, bez po na vlja nja jed nog kon struk ta
ko ji mo že da bu de im pli cit no ili eks pli cit no dat. Da
li se u modi/modernosti radi o prisutnosti izvesnih
(me ta fi zič kih, on to te o lo ških?) ve li či na ko je na di la ze
efe mer nost i dok sa tič nost eg zal ti ra ne i eg zal ti ra ju će
sve sti o novom?
Svakako ne slučajno, Bodler novo i moderno vidi
u klju ču „več nost i mu drost”. Ali, mo der nost je ti me
za pe ča će na. Či ni se da ova pa ra dig ma, na am bi va lentan
na čin, tra je i da nas, is tra ja va, ma da re klo bi se i
206