Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ce li na. Me đu tim, „ras pa ki va nje” ni ko ni je us peo da ostva ri pre Hof ste dea, ko ji je pr vi us peo
da po ka že ka ko je mo gu će pri ka za ti ele men te kul tu re kao ne za vi sne jed ne od dru gih (Mlinkov,
Hof ste de 2011: 11). Mno gi te o re ti ča ri na gla ša va li su da je rad u mno gim di sci pli na ma
okrnjen zbog posmatranja kulture kao celine, a primetno je da sadrži mnoge promenljive, od
kojih bilo koja može da utiče na posmatrane promene.
Hof ste de o ve di men zi je su kre i ra ne na na ci o nal nom ni vou i od no se se na ko re la ci je izme
đu na ci ja i ne mo gu bi ti pri me nji va ne na po je din ce i nji ho ve od no se. Čak i za or ga ni zaci
o ne kul tu re, Hof ste de je kre i rao po seb ne di men zi je, zbog ve li kog bro ja pro men lji vih ko je
po seb no uti ču na or ga ni za ci je. Iako je Hof ste de is pr va po ku šao da na pra vi di men zi je sa naglaskom
na individualne odnose, ubrzo je shvatio da njegovi podaci ne daju nikakve smislene
za ključ ke. Hof ste de ni je bio pr vi ko ji je im ple men ti rao kul tur ne di men zi je u kon tek stu
na ci o nal nih in di ci ja na ba zi pro men lji vih. Vi še od 30 go di na pre nje ga to je ura dio Ka tel
(Cat tell 1949), ali te stu di je ni su bi le to li ko sna žne i bi le su kom plek sne za raz u me va nje i bez
nekog naučnog značaja.
Hof ste de je uvek ve ro vao da nje go ve te o ri je mo gu bi ti upo tre blje ne na ne pro men lji ve
kul tur ne raz li ke. Pri hva ta ju ći kri ti ke da nje go vi po da ci za sta re va ju, Hof ste de je uvek bra nio
sta vo ve da se kul tu re uvek po na ša ju kao kom pakt ne ce li ne, ma ko li ko se raz vi ja le i na pre dova
le one osta ju su štin ski iste i uvek se u svom raz vit ku kre ću u istom prav cu. Sto ga, ove raz like
o ko ji ma go vo re kul tur ne di men zi je ni su na čel no iz gu blje ne već se po no vo stva ra ju sa mo
u raz li či tim vre men skim raz ma ci ma. Naj bit ni ju po tvr du ove tvrd nje obez be dio je Inglhart
(In gel hart 2008). U ana li zi po da ta ka pri ku plje nih u za pad no e vrop skim dr ža va ma u pe ri o du
od 1970. do 2006. go di ne, pri ka zao je da su za pad ne kul tu re evo lu i ra le i po ka za le čak i kreta
nje u istom sme ru, ba rem u pri ka za nim ka rak te ri sti ka ma, ali se nji ho vi pu te vi prak tič no
ni ka da ni su ukr sti li u ovom pe ri o du.
Hof ste de ov rad je obez be dio pr vi do kaz, za sno van na te ren skom ra du, ko ji pri ka zu je kako
kulture ograničavaju racionalnost u organizacionom ponašanju, menadžerskim postupcima
i organizacionoj kulturi. Postoje verovanja da je ovo bio slučaj decenijama pre nego što
je to dokazao Hofstede na primeru IBM-a, ali pro tiv to ga sve do či ozbi ljan ne do sta tak do ka za
(Min kov, Hof ste de 2011: 13). U da na šnje vre me, mno gi me na dže ri će po ri ca ti da raz li ke u
kulturi donose razlike u poslovanju i da na bilo koji način utiču na menadžerski proces odluči
va nja i prak su me nadž men ta ko ja se sva ko dnev no od vi ja u kom pa ni ja ma.
Tema organizacione kulture postala je popularna u literaturi iz oblasti menadžmenta
ra nih 80-ih go di na XX ve ka, ali ne do sta ja la je pot po ra u vi du is tra ži vač kih ra do va ko ji bi
da li neo p hod nu ma te ri jal nu pot kre plje nost za bi lo ka kve tvrd nje. Hof ste de je sa ti mom is traži
va ča, sre di nom 80-ih spro veo is tra ži va nje u vi du du bin skih in ter vjua i an ke ta u dva de set
raz li či tih or ga ni za ci o nih je di ni ca u Dan skoj i Ho lan di ji, ob u hva ta ju ći sve od far ma ce ut ske
kom pa ni je do po li cij skih je di ni ca. Iz ve de ni za klju čak je uka zi vao na po gre šno shva ta nje i
upo tre bu re či „kul tu ra”, za obe na ci je i sve vr ste or ga ni za ci ja. Pre ma nji ho vom za ključ ku,
na ci ja ni je isto što i or ga ni za ci ja, a dva ti pa kul tu re pot pu no su dru ga či je pri ro de. Na ci o na lizacija
kulture je nešto čime je narod programiran u najranijim godinama života u samoj po-
63