Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
visno od takvog situativnog zapleta, može se zastupati samostalnost socijalne figure Trećeg. 1
Ne radi se o empirijskoj kategoriji, već o formalnoj odredbi: bilo koja osoba može biti u
funkciji Trećeg. 2 Atraktivnost figure Trećeg leži upravo u njenom formalnom karakteru koji
ne isključuje dijalektiku: Treći je ujedno i uključen u interakciju drugih i isključen iz nje.
Primer konflikta pokazuje kako on može biti neko ko sa strane posmatra spor dve osobe (ili
grupe), ali isto tako može da se umeša u konflikt, da posreduje između zavađenih strana, da
čak pokuša razrešiti njihov sukob. Obe perspektive – učestvovanja i ne-učestvovanja u interakciji
– mogu biti inkorporirane u figuri Trećeg.
Ali ono što daje prednost Trećem, u odnosu na učesnike direktne interakcije (vis-à-vis
interakcije), jeste pre njegova izmeštenost nego uključenost u direktnu komunikaciju. Kao
onaj ko nije umešan u neki međuljudski odnos, Treći može da razvije ili usavrši neke sposobnosti
koje zahtevaju distanciranost prema drugim akterima i njihovim odnosima. Jedna
od tih sposobnosti je i umeće posmatranja. Odvajkada je posmatranje bilo vezano za distanciran
stav, kako to pokazuje već starogrčko shvatanje teorije (recimo kod Platona), jer
onaj ko želi da vidi kakve su stvari u suštini, mora da se izmesti iz situacije svakodnevnog
života, određene diktatom efemernih svrha i zadovoljavanja sitnih potreba. Čist posmatrač
prodire u suštinu neke stvari, njega ne zanima korist ili šteta koju bi mogao imati od nje u
običnom životu. Posmatrati neku stvar ili neki događaj ne znači da se nešto upotrebljava,
pogled ovde nije rukovođen svrhom ili interesom, ideja objektivnosti je ono što ga usmerava.
Koliko je posmatranje samostalan proces, pokazuje i način na koji se razmatra u modernim
sociološkim teorijama. Tako se u teoriji socijalnih sistema Niklasa Lumana (Niklas Luhmann)
posmatranje određuje kao zaseban vid procesuiranja informacija naspram delanja kao drugog
načina ophođenja prema stvarnosti. Razlika između posmatranja i delanja je fundamentalna.
Subjekt ili posmatra ili dela, ali ne može ujedno i jedno i drugo 3 (Luman navodi kao
izuzetak situacije sa „dvostrukom kontingencijom” – upor. Luman 2001: 468, takođe i čitavo
treće poglavlje 4 ). Sociologiju kao nauku konstituiše posmatranje delanja, time subjekt stiče
mogućnost da razume kako funkcioniše neki socijalni sistem.
Može se reći da je zahvaljujući sposobnosti posmatranja subjekt u sta nju da se iz me sti
iz so ci jal ne si tu a ci je, ali da mu po sma tra nje ujed no omo gu ća va da sa gle da či tav so ci jal ni
kon tekst de ša va nja. Da bi mo gao po sma tra ti po na ša nje dru gih ak te ra, su bjekt mo ra za u ze ti
1 Iz raz „Tre ći” pi sa ću ve li kim slo vom, po što se če sto i iz raz „Dru gi” ta ko pi še. Upor. moj pri log u pr vom
broju časopisa Interkulturalnost (vi di Smi lja nić 2011).
2 Ko rekt ni je bi bi lo go vo ri ti o „tre ćoj oso bi”, po što iz raz „Tre ći” iz ra ža va sa mo mu ški rod. Ne ka se auto ru
ne zameri takva jezička anomalija; samo se iz prag ma tič kih raz lo ga slu žim tim iz ra zom. „Tre ćeg” ov de treba
uzeti u smislu „trećeg člana” jedne socijalne konstelacije. (Namerno ne kažem interakcije zato što će se
po ka za ti da „Tre ći” ne mo ra ak tiv no bi ti in vol vi ran u in ter ak ci ju dvo je lju di.)
3 Osta vi mo po stra ni mi šlje nje ra di kal nog kon struk ti vi zma, pre ma ko jem je već po sma tra nje ne ka vr sta
delanja (operacionalističko poimanje posmatranja).
4 Ma lu po met nju mo že iza zva ti to što je u srp skom pre vo du Društvenih sistema iz raz Be o bac hten pre veden
kao opažanje. Me đu tim, opa ža nje je ši ri i neo d re đe ni ji po jam, dok je po sma tra nje tra že ni terminus
technicus.
41