Preuzmite kompletan Äasopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

More documents

Recommendations

Info

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá paradigmu za proučavanje kulturne razlike: četvorodimenzionalni model nacionalne kulture, kasnije proširen i ažuriran na osnovu analize niza drugih međukulturalnih podataka. Nakon to ga, ovaj mo del je po stao ka men te me ljac za me đu kulturalna istraživanja, pružajući veoma popularan način proučavanja kulturnih razlika u širokom spektru disciplina, uključujući i međunarodni menadžment. Godine 1980. izvršio je ispitivanja stavova u pedeset tri zemlje ili regiona i utvrdio je sledeće dimenzije kulture, čije poznavanje, pre svega za sopstvenu kulturu, a za tim i za kul tu ru sa go vor ni ka ili cilj ne javnosti, umnogome može poboljšati efikasnost međunarodnih odnosa s javnošću (Filipović, Kostić-Stanković 2008). Temelj Hofstedeovog višedimenzionalnog kulturnog modela, nastao je iz njegove analize oko 116.000 ispitanika – zaposlenih u korporaciji IBM, u sedamdeset dve zemlje. Hofstede tvrdi da mnoge nacionalne razlike povezane s korporativnim vrednostima, verovanjima, normama, kao i razlike u vezi sa mnogim društvenim faktorima, mogu biti objašnjene u smislu njihove statističke i konceptualne veze s četirma glavnim dimenzijama nacionalne kulture. Uticaj Hofstedeovog rada nije ograničen isključivo na međukulturne domene. Hofstedeove dimenzije bile su konstruisane na ta kav na čin da bi mo gle da se im ple men ti ra ju u sva kom okru že nju, jer su se od no si le na generalne probleme kroz koje svaka država prolazi. Hofstede ih je ovako formulisao (Minkov, Hofstede 2011:12): − Distanca moći: društvene nejednakosti, uključujući odnos sa autoritetima; − Individualizam i kolektivizam: odnos između individualaca i grupa; − Muškost i ženskost: društvena komponenta koja govori o inherentnim razlikama koje stiču deca rođena kao dečaci i kao devojčice; − Izbegavanje neizvesnosti: načini nošenja sa neizvesnošću, odnošenje prema kontroli agresivnosti i izlivima emocija. Prema mišljenju Hofstedea, ova dimenzija treba da objasni ponašanje pripadnika jedne kulture u trenucima kada se susretnu sa opasnostima od nepoznatih i dvosmislenih situacija. U njegovom radu je pronađena povezujuća komponenta koja treba da premosti jaz između te o ri je i prak se u upra vlja nju i to baš u tre nu ci ma kad je to bi lo naj po treb ni je. Hof ste de ov menadžerski pristup kulturnim komponentama prirodno se nameće uzevši u obzir činjenicu da je do rezultata svog istraživanja došao posle anketiranja više menadžera u međunarodnim filijalama korporacije IBM. Hofstedeova teorija o kulturnim dimenzijama je prva na praktičnim primerima prikazala korisnost teorije kulture u primeni na probleme koje sve kulture moraju da prođu. Godine 2008. Wall Street Journal svrstava ovog naučnika na šesnaesto mesto najuticajnih mislilaca dvadesetog veka iz domena biznisa (online.wsj.com). On je, takođe, jedan od najcitiranijih autora u društvenim naukama, a četiri decenije njegovog rada, koji neprestano privlači pažnju, nedvosmisleno dokazuje postojanost Hofstedeovih ideja. Pre Hof ste de o vog ra da, te o re ti ča ri in ter kul tu ral no sti su sma tra li da je kul tu ra je di na pro men lji va u si ste mu ko ji nas okru žu je. Na pri mer, ako bi se u pro u ča va nji ma ja vi la nepoznanica između dve kulture, koju je bilo teško objasniti na konvencionalne načine, ova pro men lji va bi se pri pi si va la raz li či to sti ma u kul tu ra ma dva ju na ro da. Mno gi is tra ži va či su osetili potrebu da raščlane kulturu kao nešto što je kompleksno i ne može se posmatrati kao 62
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ce li na. Me đu tim, „ras pa ki va nje” ni ko ni je us peo da ostva ri pre Hof ste dea, ko ji je pr vi us peo da po ka že ka ko je mo gu će pri ka za ti ele men te kul tu re kao ne za vi sne jed ne od dru gih (Mlinkov, Hof ste de 2011: 11). Mno gi te o re ti ča ri na gla ša va li su da je rad u mno gim di sci pli na ma okrnjen zbog posmatranja kulture kao celine, a primetno je da sadrži mnoge promenljive, od kojih bilo koja može da utiče na posmatrane promene. Hof ste de o ve di men zi je su kre i ra ne na na ci o nal nom ni vou i od no se se na ko re la ci je izme đu na ci ja i ne mo gu bi ti pri me nji va ne na po je din ce i nji ho ve od no se. Čak i za or ga ni zaci o ne kul tu re, Hof ste de je kre i rao po seb ne di men zi je, zbog ve li kog bro ja pro men lji vih ko je po seb no uti ču na or ga ni za ci je. Iako je Hof ste de is pr va po ku šao da na pra vi di men zi je sa naglaskom na individualne odnose, ubrzo je shvatio da njegovi podaci ne daju nikakve smislene za ključ ke. Hof ste de ni je bio pr vi ko ji je im ple men ti rao kul tur ne di men zi je u kon tek stu na ci o nal nih in di ci ja na ba zi pro men lji vih. Vi še od 30 go di na pre nje ga to je ura dio Ka tel (Cat tell 1949), ali te stu di je ni su bi le to li ko sna žne i bi le su kom plek sne za raz u me va nje i bez nekog naučnog značaja. Hof ste de je uvek ve ro vao da nje go ve te o ri je mo gu bi ti upo tre blje ne na ne pro men lji ve kul tur ne raz li ke. Pri hva ta ju ći kri ti ke da nje go vi po da ci za sta re va ju, Hof ste de je uvek bra nio sta vo ve da se kul tu re uvek po na ša ju kao kom pakt ne ce li ne, ma ko li ko se raz vi ja le i na pre dova le one osta ju su štin ski iste i uvek se u svom raz vit ku kre ću u istom prav cu. Sto ga, ove raz like o ko ji ma go vo re kul tur ne di men zi je ni su na čel no iz gu blje ne već se po no vo stva ra ju sa mo u raz li či tim vre men skim raz ma ci ma. Naj bit ni ju po tvr du ove tvrd nje obez be dio je Inglhart (In gel hart 2008). U ana li zi po da ta ka pri ku plje nih u za pad no e vrop skim dr ža va ma u pe ri o du od 1970. do 2006. go di ne, pri ka zao je da su za pad ne kul tu re evo lu i ra le i po ka za le čak i kreta nje u istom sme ru, ba rem u pri ka za nim ka rak te ri sti ka ma, ali se nji ho vi pu te vi prak tič no ni ka da ni su ukr sti li u ovom pe ri o du. Hof ste de ov rad je obez be dio pr vi do kaz, za sno van na te ren skom ra du, ko ji pri ka zu je kako kulture ograničavaju racionalnost u organizacionom ponašanju, menadžerskim postupcima i organizacionoj kulturi. Postoje verovanja da je ovo bio slučaj decenijama pre nego što je to dokazao Hofstede na primeru IBM-a, ali pro tiv to ga sve do či ozbi ljan ne do sta tak do ka za (Min kov, Hof ste de 2011: 13). U da na šnje vre me, mno gi me na dže ri će po ri ca ti da raz li ke u kulturi donose razlike u poslovanju i da na bilo koji način utiču na menadžerski proces odluči va nja i prak su me nadž men ta ko ja se sva ko dnev no od vi ja u kom pa ni ja ma. Tema organizacione kulture postala je popularna u literaturi iz oblasti menadžmenta ra nih 80-ih go di na XX ve ka, ali ne do sta ja la je pot po ra u vi du is tra ži vač kih ra do va ko ji bi da li neo p hod nu ma te ri jal nu pot kre plje nost za bi lo ka kve tvrd nje. Hof ste de je sa ti mom is traži va ča, sre di nom 80-ih spro veo is tra ži va nje u vi du du bin skih in ter vjua i an ke ta u dva de set raz li či tih or ga ni za ci o nih je di ni ca u Dan skoj i Ho lan di ji, ob u hva ta ju ći sve od far ma ce ut ske kom pa ni je do po li cij skih je di ni ca. Iz ve de ni za klju čak je uka zi vao na po gre šno shva ta nje i upo tre bu re či „kul tu ra”, za obe na ci je i sve vr ste or ga ni za ci ja. Pre ma nji ho vom za ključ ku, na ci ja ni je isto što i or ga ni za ci ja, a dva ti pa kul tu re pot pu no su dru ga či je pri ro de. Na ci o na lizacija kulture je nešto čime je narod programiran u najranijim godinama života u samoj po- 63
Page 1 and 2:
ISSN 2217-4893 ìñtèrkùltùràln
Page 3 and 4:
sáðržâj úvõdñik Aleksandra
Page 5 and 6:
úvõdñik Svet u izmicanju: global
Page 7 and 8:
ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 9 and 10:
Page 11 and 12: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 27 and 28: 27 fo fo fot fo fot fot fot otogr o
Page 53: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 60 and 61: ME NA DŽER OD NO SA S JAV NO ŠĆU
Page 71 and 72: 71 fot fot fot fot fot fot fot fot
Page 81 and 82: 81 f t fot fot fot fot fot fot fot
Page 91 and 92: 91 fotografija: Aleksandra Perović
Page 111 and 112: 111 fotogr ografi ja: Aleks ksand a
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
123 fot fo fo fot fot fot fot fot f
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
fotogr ogr afija: Aleks andra Perov
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Ta be la sa iz lo žba ma „Ob li
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
195 fot fot fo fot fot ot fo fot fo
Page 197 and 198:
vîðeñjå Ver ne ra Zom bar ta. N
Page 199 and 200:
vîðeñjå daleko da samu državu
Page 201 and 202:
vîðeñjå i svojom suprugom Marij
Page 203 and 204:
203 fot fot fot ot f ogr ogr ogr og
Page 205 and 206:
vîðeñjå žni pomacima, pomeranj
Page 207 and 208:
vîðeñjå po sr će, kao „po sl
Page 209 and 210:
vîðeñjå samo drugačija, nova,
Page 211 and 212:
vîðeñjå protumačiti doslovno.
Page 213 and 214:
vîðeñjå re-pre zen ta ci jom; o
Page 215 and 216:
215 fotogr ografi ja: Aleks eksand
Page 217 and 218:
vîðeñjå Hakmanom principijelne
Page 219 and 220:
vîðeñjå vo di ne da bu de pr vi
Page 221 and 222:
vîðeñjå me la. Te za je neo dr
Page 223 and 224:
vîðeñjå A na razmeđi šezdeset
Page 225 and 226:
vîdjeñjå 225 fotografi afija: Al
Page 227 and 228:
vîðeñjå čak i on da ka da je s
Page 229 and 230:
vîðeñjå sti če sna žna, i za
Page 231 and 232:
vîðeñjå nepodređena apstraktno
Page 233 and 234:
vîðeñjå u vrt na šeg sr ca, ra
Page 235 and 236:
vîðeñjå biljke Ko ja ga no si k
Page 237 and 238:
vîðeñjå život./Tada on dozna k
Page 239 and 240:
vîðeñjå korelativnu meru diskur
Page 241 and 242:
vîðeñjå Ali, i na bezbroj naoko
Page 243 and 244:
243 fo fo fo fot fot fot fot ot fo
Page 245 and 246:
ka Ju go sla vi je (Ti to grad 1980
Page 247 and 248:
247 dïjałøzí fot fot f t fot fo
Page 249 and 250:
dïjałøzí Dva de set če tvr tog
Page 251 and 252:
dïjałøzí uz ne mi re nost, za s
Page 253 and 254:
dïjałøzí telo potpuno zadrhti i
Page 255 and 256:
255 fot fot fot fot ot ot ot f t fo
Page 257 and 258:
kóòrdînäte pokušali da sumiram
Page 259 and 260:
kóòrdînäte ne svrhe i naši odg
Page 261 and 262:
kóòrdînäte skupu stalnih motiva
Page 263 and 264:
kóòrdînäte ča ju kao par ci ja
Page 265 and 266:
265 fo fot fot fot fot fot fot fot
Page 267 and 268:
kóòrdînäte „o” Le vi-Bri lo
Page 269 and 270:
kóòrdînäte dom nepovratno su pr
Page 271 and 272:
kóòrdînäte S ha vaj ske stra ne
Page 273 and 274:
kóòrdînäte ko ga su nje go vi l
Page 275 and 276:
kóòrdînäte va nja to od ba če
Page 277 and 278:
kóòrdînäte veštaje u dnevnicim
Page 279 and 280:
kóòrdînäte sаglеdаvа оnо
Page 281 and 282:
kóòrdînäte u rоmаnu Bilа ј
Page 283 and 284:
kóòrdînäte ro bo vi sa gle da j
Page 285 and 286:
285
Page 287 and 288:
kóòrdînäte ži va nje se man ti
Page 289 and 290:
kóòrdînäte žo va nih ak ci ja
Page 291 and 292:
kóòrdînäte ne zgrap nim i po mo
Page 293 and 294:
293
Page 295 and 296:
ìñtèrkùltùràlnòst ČASOPIS Z
show all

Preuzmite kompletan Äasopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Preuzmite kompletan Äasopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...