Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
Ver ne ra Zom bar ta. Na kon krat kog ra da u Pri vred noj
ko mo ri u Bre me nu, Zom bart je pri hva tio pro fe sorsko
mesto na univerzitetu u Breslauu (Vroclav), mada
je u isto vre me do bio po zi ve sa pre sti žnih ne mač kih
univerziteta u Hajdelbergu i Frajburgu. Godine 1906.
Zom bart je pri hva tio me sto re dov nog pro fe so ra u
berlinskoj Poslovnoj školi, koja je bi la ne u po re di vo
manje značajna obrazovna institucija od univerziteta
u Bre sla uu, ali mno go bli ža ta da šnjim po li tič kim,
dru štve nim, kul tur nim i ak ti vi stič kim zbi va nji ma koja
su obe le ži la Zom bar to vo sa zre va nje. Go di ne 1917.
Zom bart je, već kao ve o ma po znat i uti ca jan ne mač ki
te o re ti čar, pri hva tio pro fe sor sko me sto na Uni ver zite
tu „Vil helm Fri drih” u Ber li nu, jed nom od naj presti
žni jih evrop skih uni ver zi te ta tog vre me na (da nas
Uni ver zi tet „Hum bolt ”, ime je pro me nje no 1949),
na sle div ši svog men to ra Adol fa Vag ne ra. Zom bart na
ovom uni ver zi te tu pre da je kao je dan od naj po zna ti jih
nemačkih sociologa i ekonomista – tada u Nemačkoj
po zna ti ji čak i od svog pri ja te lja Mak sa Ve be ra – sve
do smr ti, 18. ma ja 1941. go di ne.
NE MAČ KI UTI CA JI: ZA LE ÐI NA NI ČE AN SKOG
PRE VRED NO VA NJA VRED NO STI
Zom bar to va so ci o lo ška te o ri ja sa zda na je, s pravom
se mo že re ći, is klju či vo od ne mač kih uti ca ja, te
je, kao i u Fih te o vom slu ča ju, nje gov ži vot bio ži vot
(njegove) na ci je. No, sin tag ma nemački uticaji veoma
je ši ro ka i ra zno rod na, te ne ozna ča va ne ka kvu idejnu,
teorijsku ili metodološku homogenost. Nemački
uti ca ji naj če šće re fe ri ra ju na kla sič nu ne mač ku fi lozo
fi ju u ra spo nu od Kan ta do Mark sa i na raz li či te
neo kan tov ske i neo he ge li jan ske stru je. Me đu tim, nemač
ki uti ca ji u pod jed na koj me ri mo gu da se od nose
i na snažnu istorijsko-ekonomsku školu Šmolera
i Vagnera, kao i na nezaobilazni nemački istorizam
Dil ta ja (Wil helm Dilt hey 1833–1911) i post dil ta jevskih
her me ne u ti ča ra, kao i Ri ker tov (He in rich John
Rickert 1863–1936) istorizam u metodološkim okviri
ma (kon cept ide al nih ti po va). Sva ka ko, sin tag ma
„nemački uticaji” ne može da zaobiđe Ničea i čitavu
ge ne ra ci ju ne mač kih ni če a na ca ko ji su bi li sna žna alter
na ti va, unu tar na ci o nal ne fi lo zo fi je, do mi nant nom
du hu kla sič ne ne mač ke fi lo zo fi je. U te uti ca je sva kako
treba uvrstiti i nezaobilazan Tenisov (Ferdinand
Tönnies 1855–1936) le gat poj mov nog, struk tu ral nog
i istorijskog dualizma zajednice i društva (Ge me inschaft
und Ge sellschaft). Po red to ga, ne mač ki uti caji,
u Zom bar to vom slu ča ju, mo gu da se od no se i na
razne nacionalne i naciona li stič ke, kao i na broj ne i
raz li či te so ci ja li stič ke dru štve ne i po li tič ke po krete
to ga vre me na. U ra nom raz do blju Zom bar to vog
aka dem skog sa zre va nja po se ban uti caj na nje ga imao
je Karl Marks. Ko nač no, Zom bart je uz Mak sa i Alfre
da Ve be ra (Max We ber 1864–1920; Al fred We ber
1868–1958) i sam, kao pri pad nik mla đeg na ra šta ja
nemačke škole nacionalne ekonomije, izgradio nemač
ki uti caj one ge ne ra ci je ko ja je epo hu pre po zna la
kroz po jam duha kapitalizma. U tom smi slu, Zombart
je u pot pu no sti de lio sud bi nu svo je na ci je i njenih
ve li kih i du bo kih pro me na. Ka ko do bro za pa ža
Abram He ris, u jed noj od pr vih op se žnih ali i za kasne
lih ame rič kih re flek si ja na smrt Ver ne ra Zom barta,
on je bio če ti ri go di ne star ka da je Fer di nand La sal
(Las sal le 1825–1864) ina u gu ri sao Ne mač ki rad nič ki
po kret; imao je osam go di na ka da se ve kov ni san o
Carstvu, pod pruskom militantnom hegemonijom,
ostvario pobedom nad Francuskom 1870–1871; imao
je če tr na est go di na ka da je Bi zmark (Ot to Edu ard Leo
pold von Bi smarck 1815–1898) sa me sta kan ce la ra
us po sta vio dr žav nu re al po li ti ku i in sti tu ci o na li zo vao
an ti so ci ja li stič ki za kon, ali i in sti tu ci o na li zo vao prve
pen zi je i zdrav stve no i rad nič ko osi gu ra nje; bio
je student na Berlinskom univerzitetu kada je 1882,
go di nu da na pred smrt, Marks pro gla šen vo đom Nemač
kog so ci ja li stič kog po kre ta; ubr zo po tom, bio je
sve dok tran sfor ma ci je re vo lu ci o nar nih so ci ja li stič kih
ide ja u re form ske ide je so ci jal de mo kra ti je i ne mač ke
So ci ja li stič ke par ti je; u sred njim go di na ma Zom bart
je sve dok pro pa sti Ne mač ke na kon po ra za u Pr vom
197