Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
ži va nje se man tič kog po lja ko je se kon sti tu i še oko ze ca
i ko je nam ot kri va ze ca ne sa mo kao ži vo ti nju ne go
i kao socijalnu metaforu, arhetipsku predstavu, kultur
ni sim bol i bes kraj no in spi ra tiv ni pred met li kovne
in ter pre ta ci je. Iz me đu osta log, Dža fo je for mi rao
mu zej ze ca, sa či njen od sli ka, cr te ža, lu ta ka, igra ča ka,
sli kov ni ca, šo lja i raz li či tih dru gih pred me ta ko ji su
na ne ki na čin ve za ni za ze ca. Na 12. bi je na lu umet nosti
u Pan če vu „zec je po jeo mu zej” ta ko što je mu zej
ze ca, ba rem pri vre me no, pre u zeo pro stor mu ze ja kao
tra di ci o nal ne kul tur ne in sti tu ci je.
Zec je 23. fe bru a ra 2011. go di ne „po jeo” i Mu zej
savremene umetnosti Vojvodine. On je svojim simbo
lič kim, ar he tip skim, kul tur nim i ukup nim se mantič
kim po ten ci ja lom ovu kul tur nu in sti tu ci ju pre tvorio
u kon cep tu al ni la vi rint, u si neg do hu sve ta, u ko me
mora biti mesta kako za slike i umetničke predmete u
zna ku ze ca ta ko i za ono što obič no ne ula zi pod svodo
ve tra di ci o nal no shva će nog mu ze ja – pra vi pravca
ti ze či njak. Sve je bi lo tu: na otva ra nju smo svi, ili
sko ro svi, bi li pod ma skom ze ca. Ko je hteo, mo gao je
da se sli ka (da bu de tre ći?) s de ka dent nim lju bav nim
pa rom an tro po mor fi zo va nih ze če va. Na rav no, bio je
po sta vljen ceo, ili sko ro ceo mu zej ze ca. Na zeč jem
po lju tr ča li su ze če vi, po kre ta ni me ha ni zmom ko ji
su okre ta la naj če šće de ca. U de be loj knji zi bi li su izlo
že ni cr te ži, gra fi ke i ko la ži raz li či tih auto ra ko ji su
odgovorili na Džafov poziv da naprave rad na temu
ze ca. Sme nji va le su se vi deo-pro jek ci je. Iz vo đe na je
„Zeč ja ope ra”. I uz to, to kom ce le iz lo žbe, ži ve la je kolo
ni ja ze če va u mu ze ju, nji ho vo iz la ga nje po gle du pose
ti la ca bio je svo je vr sni zeč ji reality show. Na kra ju
iz lo žbe te ško ih je bi lo po hva ta ti, jer su se bi li uvu kli u
udubljenja ispod radijatora, s očiglednom namerom
da traj no uzmu mu zej pod svo je.
Šta hoće i šta dobija Nikola Džafo destabilizujući
na ovaj na čin tra di ci o nal ne umet nič ke in sti tu ci je i
tra di ci o nal ne umet nič ke struk tu re, i ka kvi su, u stvari,
ishodi događaja nazvanog Lepus in fabula? Džafo,
pre sve ga, uki da tra di ci o nal ni kon tra punkt iz me đu
umetnosti i stvarno sti na ko me je po či va la este ti cistič
ka ide ja od dru ge po lo vi ne 19. ve ka do da na šnjih
da na. On to či ni na pa ra dok sa lan na čin – uz po moć
fik ci je ko ja je, od pr vih pre po zna va nja još u an ti ci
(još od Aristotela), smatrana medijumom preko koga
se životna i istorijska stvarnost preobražavaju u
umetnost. S obzirom na to, svaki tradicionalni esteti
ci stič ki duh po za vi deo bi Dža fu na spo sob no sti da
iz amorf ne i ne ja sne gra đe, ko ju nu di ono što obič no
nazivamo stvarnošću, izdvoji pojmove, slike i događaje
koji imaju simbolički potencijal i mogu oko sebe
da obrazuju zaseban sistem – svet umetničkog dela.
Pri tome, Džafa kao konceptualnog umetnika ne zani
ma pre vi še sam ar te fakt i nje go va umet nič ka for ma.
Ali Dža fa ne za ni ma pre vi še, iako je kon cep tu a li stičko
iskustvo u temelju njegovog rada, ni propitivanje
same ideje umetnosti, njeno promišljanje i variranje
kroz raz li či te umet nič ke po stup ke, stva ra lač ke či nove,
ar te fak te i pa ra ar te fak te. Sva ka te o ri ja mi me zi sa
ima pro blem ja snog od re đe nja ono ga šta je stvar nost.
Ono što prepoznajemo kao mimezis, često je sačinjeno
od ne u met nič kih ob li ka fik ci je: raz li či tih dru štvenih
kon struk ta, i od sli ka i pred sta va već uob li če nih u
je zi ku i sva ko dnev noj dru štve noj ko mu ni ka ci ji. Džafo
upra vo ula zi u to već fik ci o na li zo va no bi će stvarnosti,
pozajmljuje njene raznolike forme, postupkom
umet nič ke se pa ra ci je do ne kle ih este ti zu je, ili ih barem
is ti če, ak ti vi ra ju ći ti me nji hov se man tič ki po tenci
jal i vra ća ju ći ih ta ko „oja ča ne” stvar no sti sa moj.
Za to Dža fov zec uspe va da iz ne se me ta fo ru sve ta i da
„po je de mu zej”, da bu de idi lič na kič-fi gu ra iz de či je
so be i ru ži ča sti fa lus ne za si te sek su al no sti, da bu de
kan di dat za gra do na čel ni ka, pre mi je ra i pred sed ni ka,
da se po ja vi kao kr va vi pri zor sa lo vač kih ža nr sli ka
i da, na zeč jem po lju, bu de me đu svo jom sa bra ćom
ve li ka igrač ka za de cu i od ra sle – na kra ju, da bu de i
zec oslobođen nanosa kulturne simbolike, zec po sebi,
sme šten u svo je pri vre me no sta ni šte u uglu mu zeja.
Ta ko zec „je de” tra di ci o nal nu esteticističku ideju
umet no sti, kao što je isto vre me no „po jeo” i stvar nost
287