Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
„divnoj, zelenoj Srbiji” i koju je ona nazvala „Isuviše zelena”. Na njoj caruje crveni plamen,
koji za Ljubinku predstavlja ogorčenje, jer kao vatra pokušava da uništi isuviše zelenu Srbiju.
Za tim ob ja šnja va za ko ne ko ji ma su se ru ko vo di li drev ni iko no pi sci – cr ve na im je zna či la
ži vot nost, hra brost – kao na iko na ma Sve tog Đor đa ili Sve tog Ni ko le. Cr kve ni pro stor je od u-
vek bio tam no plav i iko no pi sci su ga ta ko osli ka va li da bi bio pla stič ni ji – pod vla či, me đu tim,
da je u zapadnom hrišćanstvu taj prostor oslikavan tamnoplavo da bi izgledao plastičniji, a u
pravoslavnom hrišćanstvu, na srpskim ikonama tamnoplava označava duhovnost, uzdignuta
je na ni vo sim bo la. „Po gle daj, na pri mer, Lu bar du (Pe tra)”, ka že ona, „on je svo jim tra ga njem
za ma te ri jom bo je ušao u me ta fi zi ku!”
NE POD NO ŠLJI VOST
Gle da mo nje nu, a Mar ke so vu omi lje nu sli ku, gde ca ru je po lu krug, luk, a is pod nje ga je
su za. „Sli ka la sam jed no vre me fa bri ke – tu je kao ne ka ku ća, a is pod nje po lu krug, ko ji predsta
vlja u stva ri sat, tre nu tak kad mo raš da stig neš na vre me. U pi ta nju je ‘Ne pod no šlji vost
Sti za nja na Vre me’ – zna či, po be ći na ne bo, taj beg je ovaj po lu krug” (u ze le nom pro sto ru
vi di mo ra ket nu ener gi ju ko ja ide na go re). „Ne znam šta dru gi mi sle o njoj, je dan psi hi ja tar
je ovo pro tu ma čio kao seks – mo ju Si ci li ju – to jest, ovu vo du u ku ći, ko ja pro ti če kroz ku ću.”
IKO NA
Ko pi ra la je iko ne, što tu ma či svo jom no stal gi jom za vi zan tij skom iko no gra fi jom. Ka že
da je to či sta di sci pli na, slo bod na – na pri mer, Sve ti Ni ko la je za štit nik bro do va ali i za štit nik
že na u lu ci. Lju bin ka ka že da iko na ma uvek vla da ju za ko ni i ona ih ko ri sti „da ne za bo ra vi
da cr ta”. Na njih sta vlja ka pi bo je ko je su nje na po tre ba za rav no te žom jer, ka ko re če, „sve u
pri ro di po se du je ka pi vo de, i dr vo ih ima – ali to su nje go ve kli ce, po če tak ne če ga.” Lju bin ki
forme ne predstavljaju nešto apstraktno; ona će nacrtati planinu ali ispunjenu kapima – klica
ma, za tim će na cr ta ti ze mlju ko ja, kao u zen bu di zmu, pred sta vlja ener gi ju ra đa nja, a iz nad
svega ovoga obično uvek će postaviti sunce (koje je na slici i tamnozeleno i ljubičasto). Ljubin
ka će re ći o Bli zi ku ća ma: „Ovaj kraj je pot pu no ušao u mo je sli ke – sun ce, mo re, pri ro da
– ja ni ka da ov de ni sam sli ka la pej zaž.” I za tim će, sa svim me ta fi zič ki, do da ti: „Čo vek ni kad
ne može da naslika ono što ne postoji, imamo i mi ćelije koje su materija, ali mene nikada
ni je in te re so va la ma te ri ja!”
2. KO SA RA BOK ŠAN ILI PRO TIV TE RO RA FI GU RA CI JE, LA LUC HA CON TI NUA
Ko sa ra je ro đe na u Ber li nu 1925. i već kao tro go di šnje de te kre nu la u dru gi ne ki ži vot,
dru gi svet „eg zi la”, sa ocem Slo ve nom i maj kom Ne mi com. Gde god da se kre ta la, u se bi je
nosila dinamiku Vajmarske republike, tu ludu upornost i strast prema pokretu. Donekle kao
i Lju bin ka Jo va no vić (ko ju je op se da la strast za mu zi kom), Ko sa ra se ko le ba la iz me đu ba le ta
i slikarstva, naslućujući u umetnosti mogućnost vagnerijanskog Ge samt kun stwer ka, to talnog,
ob je di nju ju ćeg pri stu pa este ti ci, ko ji ka sni je raz vi ja ju nji ho ve post mo der ne ko le gi ni ce u
oblasti hepeninga, performansa, teatra.
134