Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
svet skom ra tu, ali i sve dok uru ša va nja krh ke so ci jaldemokratije
Vajmarske republike; konačno, savremenik
je (ali te o rij ski to me i sam do pri no si) uspo na nemač
kog an ti se mi ti zma, te sve dok do la ska Na ci o nalso
ci ja li stič ke par ti je na vlast. „Jed nom reč ju, nje gov
život je započeo raspadom nemačkog kapitalizma, a
završio se u podne nemačkog fašizma” (Harris 1942).
Od svih na ve de nih uti ca ja i dru štve nih, po li tičkih
i kul tur nih okol no sti pod ko ji ma sa zre va so ci o logi
ja Ver ne ra Zom bar ta, pr vo bi tre ba lo iz dvo ji ti za leđinu
ničeanske ideje pre vred no va nja (svih) vred no sti,
ko ja ga ve ro vat no naj vi še po ve zu je sa Mak som Ve berom
u njihovom zajedničkom, generacijskom naporu
da svoju epohu definišu duhom – du hom ka pi ta li zma
i pi ta nji ma vred no sti i eti ke. Dok je, s jed ne stra ne,
Mark so va te o ri ja po nu di la re la tiv no čvr stu osno vu za
struk tu ral nu ana li zu i funk ci o ni sa nje sa mog ka pi ta lizma,
ili pre kapitala i društveno-ekonomskih odnosa,
jer „tu reč (kapitalizam, prim. D. M.) Marks u stva ri
ni je upo tre blja vao” (Bro del 1989: 61); s dru ge stra ne,
ge ne ra ci ja ko joj su pri pa da li Zom bart i Ve ber zah teva
la je po me ra nje u od no su na ta da šnju na ci o nal nu
pa ra dig mu eko nom ske te o ri je ko ja je utvr đe na sa
Šmo le rom. Taj zah tev za po me ra njem imao je zna tan
ni če an ski pred znak ide je pre vred no va nja svih vred nosti
– i kod Zom bar ta i kod Ve be ra. Na taj na čin je i
otvoren generacijski rascep starije i mlađe nacionalne
ško le eko no mi je. Mla đa ge ne ra ci ja ni je se za do volja
va la je di no struk tu ral nom ana li zom mo ne tar nog
ekonomskog sistema zasnovanog na tržištu, tržišnoj
privredi, vlasništvu i slobodnoj konkurenciji – pod
opštim pojmom kapitalizam. Ve be ro va i Zom bar to va
ge ne ra ci ja tra ga la je za uzro ci ma i isto rij skim is hodištima
jedne epohe/paradigme označene pojmom
duha (ka pi ta li zma). Dru gim re či ma, te ži lo se sa gleda
va nju mo gu ćih epo hal nih pro me na ko je će označi
ti slom sta rih i us pon no vih vred no sti – tra ga lo se
za uzroč ni ci ma pre vred no va nja po zna tih i utvr đe nih
vred no sti, ko je ni ko unu tar epo he ne do vo di u sumnju.
U tom smi slu, Šmo ler upu ću je kri ti ku Ver ne ru
Zom bar tu, jed nom od svo jih naj bo ljih uče ni ka: „Ono
što Zom bart zo ve ka pi ta li zmom, ja bih ra di je označio
kao modernu monetarnu formu ekonomske orga
ni za ci je ko ja se raz vi la pod li be ral nim si ste mom
neograničene profesionalne mobilnosti, slobodnim
tak mi če njem i neo gra ni če nom že ljom za sti ca njem”
(Wer ner Som bart, Der kapitalistische Unternehmer,
pre ma: Lo a der 2001: 637). U ovoj Šmo le ro voj for mula
ci ji ka pi ta li zam ozna ča va sa mo je dan, ma da do minantan,
elemenat moderne epohe, bez pitanja o uzrocima
njegovog nastanka i bez namere da se on sagleda
kao je din stve ni duh epo he, ko ji će nu žno do ži ve ti
duboke promene – do njegove neprepoznatljivosti.
Na ovom mestu mora se napomenuti da se ničeanska
ide ja pre vred no va nja svih vred no sti (pa i du ha ka pita
li zma) ne po ja vlju je, ni kod Zom bar ta ni kod Ve bera,
u svojoj čistoj, filozofskoj, ničeansko-nihilističkoj
i mi stič noj for mi, već kao or gan ski spoj sa uti caj nom
Te ni so vom du a li stič kom ana li tič kom for mom Geme
in schaft/Ge sellschaft – za jed ni ce i dru štva. Ovaj, u
ve li koj me ri pesimistički (ibid: 637), ana li tič ki i kompa
ra tiv ni mo del za ob ja šnja va nje dru štve nih pro mena
i pro ce sa, po slu žio je kao ve o ma va žna strategija
napada (ibid: 637) mla đe ge ne ra ci je na ne do sta tak pitanja
o moralnim dilemama, što je karakteristično za
stariju generaciju nemačke ekonomske škole. Odnosno,
Ge sellschaft vi še ni je mo gao da se raz u me na sta ri
način: kao moralno neutralno područje (podsistem)
u kojem kapitalizam srasta sa građanskim društvom
kao depolitizovana sfera u dovoljnoj meri nezavisna
od države. Stoga je nova generacija spremnija da kapi
ta li zam vi di kao duh Ge sellschafta ko ji je po ni štio
duh organske epohe Gemeinschafta. Kod Zom bar ta
ovaj ničeansko-tenisovski spoj dobija posebno metodološko-analitičko
mesto. Preko njega Zombartu je
dopušteno da vidi iza postojećeg horizonta suženih
eko nom skih ana li za. U toj no voj vi zu ri ni dr ža va ni je
povlašćeno područje koje može da obezbedi garancije
re gu la tiv no sti, nor ma tiv no sti i sta bil no sti. Iako ni je
spre man kao Marks, pri me ću je Lo der, da ode to li ko
198