Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
NO VA PLU RI VO KAL NOST
Ta nova „plurivokalnost” moderne i savremene umetnice zapljusnula me je odmah pri
ulazu na gigantsku izložbu „One” u Centru „Pompidu”. Kako sam izbliza pratila i komentarisala
radove gotovo polovine umetnica koje su se obrele na ovom velikom izložbenom skupu,
po ku ša la sam da se se tim šta mi je to, ne ka da dav no, pri vu klo po seb nu pa žnju pre ma nji hovim
posebnim ostvarenjima – njihova individualna hrabrost, ironija, lucidnost, borbenost,
zaokupljenost naročitim problemom? Gotovo svaka od njih bacila je ovu ili onu rukavicu izazova
ustajalim i tradicionalnim vidovima katego rizacije ili društvenog establišmenta. Gotove
dve tre ći ne ovih že na stva ra le su u eg zi lu, van ze mlje iz ko je su po te kle – na iz ve stan na čin
one su bile dvostruke izgnanice – kako iz svoje otadžbine, tako i iz tradicionalnog pozorišta u
kome su im određene uloge majki, domaćica i službenica bile predodređene a one ih hrabro
odbacile... Glorija Fridman (Gloria Friedmann), Nemica u Parizu, amazonka sa lukom koja u
retrocitatu Marine Abramović kaže da je „pre 80-ih konceptualna umetnost gotovo isključivo
bila rezervisana za muškarce” i koja je u velikoj tradiciji nemačkih mislilaca pokušavala da
spo ji lju de i pri ro du, ži vo ti nje, stra hu ju ći da se pri to me lju di ne uvre de; Re be ka Horn (Re becca
Horn), čija apstraktna tenzija i nemarna preciznost odvodi u ambis boje i slučajne operacije;
Ni ki de Sen Fal (Ni ki de Sa int Phal le) i Or lan, ko je is pi tu ju gra ni ce gro te ske fi zič ko ga te la;
dadaističko-anarhistični slogani „Gerila grlsa” (Guerilla Girls), grupe čijim sam se subverzivnim
lecima divila na zidovima njujorškog So hoa; Anet Me sa žer (An net te Mes sa ger) i nje ni
mistični suveniri od mrtvih ptica koje ludaci kradu na njenim izložbama; Marina Abramović
i njeni stravični rezovi na koži u obliku Titove petokrake; Sindi Šerman (Cindy Sherman) i
Luiz Buržoa (Louise Bourgeois), koje su pomerile granice pojmova „Lepotica i zver” preokrenuvši
ih naopačke; Elenor Antin (Eleanor Antin), ko ja je po ve ro va la da je „kralj” re či i se la
na dadaističkog konja – pozorišnu klackalicu da bi zavladala svetom; Sofi Kal (Sophie Calle)
i Nan Goldin, koje su poput Vali Eksport (Valie Export) zaronile u iber-socijalnu avanturu
andergraunda i koje su je istraživale nomadski, leteći sa jednog kraja nadrealne avanture na
drugi; Ana Mendieta (Ana Mendietta), koju su njena santerija i imaginarni let u beskraj metafi
zi ke od ve li u smrt – ubi je na od stra ne svog part ne ra, skulp to ra Kar la An drea (Carl An dre),
ona je najeklatantniji primer bića koje je svoju pobunu i borbu za jednakost platilo životom;
tu je zatim Karoli Šniman (Carolee Schneemann) koja, verovatno iz razloga sličnih Mendieti,
veruje više svojim mnogobrojnim mačkama no ljudskim bićima; takva je bila i Leonora Fini
(Le o nor Fi ni); ta kva je bi la i Aj lin Adžar (Eil len Ajar); ta kva je bi la i Do ro tea Te ning (Do rothea
Tan ning), gor ko iz ne ve re na od stra ne Mak sa Ern sta (Max Ernst); i Fri da Ka lo (Fri da Kahlo),
neverovatno povređena od strane Dijega Rivere (Diego Rivera); i Nensi Sperou (Nancy
Spe ro), ko ja je slu ži la se bi, čo ve čan stvu, a do ne kle i Le o nu Go lu bu (Leon Go lub); Jo ko Ono
(Yoko Ono), ko ja je na kra ju svog ži vo ta do bi la „Zlatnog venecijanskog lava“ za celokupno
de lo, ali je pret hod no mo ra la da se uda za Džo na Le no na (John Len non) da bi nje na ostva renja
po sta la vi dlji vi ja... A za tim, tu su bi le i Ga zel (Gha zel), Ma ja Ba je vić i Ši rin Ne šat (Shi rin
Neshat), koje su ustale protiv celokupnog pojma patrijarhata, tako da u njihovoj osudi ljudske
gluposti ne beše mesta za kritiku jednog jedinog muškarca ili partnera; bile su tu i Pipiloti
130