Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
de cu, uči telj mo že sup til nim po sma tra njem raz ot kri ti i naj sit ni ji pre kr šaj uče ni ka, me di cinsko
osoblje neke bolnice danonoćno kontroliše ponašanje bolesnika itd. Ono što se činilo nenormalnim,
izrazom nastranog ponašanja, naime, skri ve no po sma tra nje dru gih, odo bra va se
i sma tra le gi tim nim sred stvom us po sta vlja nja dru štve ne kon tro le i oču va nja re da. Aso ci jal ni
vo a jer po sta je po li tič ki i etič ki „ko rek tan”. Ni je li upra vo to naj ve ća per ver zi ja?
4. KRI ZA VO A JE RI ZMA U DO BU MA SOV NIH ME DI JA
Ako je skrivenost postala glavno obeležje moći u modernom vremenu, očekivalo bi se
da i da nas moć ope ri še na na čin skri ve nog Tre ćeg, pri kri ve nim, ka mu fli ra nim, per fid nim
po gle dom. Ali či ni se da se moć da nas na dru ga či ji na čin pre zen tu je od onog ko ji ju je odli
ko vao na pre la zu iz kla sič nog u mo der no do ba. Op ti ka mo ći se iz gle da opet pro me ni la ili
je na pu tu da pro me ni svoj ope ra ci o nal ni mo dus. A pro me ni la se, ili je kre nu la da se me nja,
za hva lju ju ći jed noj du bljoj pro me ni – pro me ni ono ga što bi smo mo gli na zva ti kul tu rom posma
tra nja. Ako su ra ni je cilj ni objek ti mo ći – su bjek ti ko je je tre ba lo kon tro li sa ti – bi li u senci
sve pri sut nog su ve re na kao oso be u ko joj se kon cen tri še sva moć ovog sve ta, a za tim iz te
sen ke pre me šte ni u vi do krug mo ći ko ja je po če la da se skri va, ka ko bi bo lje i lak še od re đi va la
ponašanje potčinjenih subjekata, onda možemo reći da su se danas subjekti osamostalili u
svom ponašanju i na neki način učinili izlišnim potrebu moći da se kontrolišu putem neprestanog
posmatranja – oni se eks po ni ra ju u jav no sti, a to zna či svesno iz la žu po gle du dru gih.
Dok su u disciplinarnom društvu subjekti bili primorani da postanu objektom penetrantnog
po gle da mo ći, da nas oni sa mi od se be ima ju potrebu da budu viđeni i posmatrani. Kakve
to konsekvence ima za kulturu skrivenog posmatranja, ranije smatranu upravo onim što je
nekulturno, onim čime se podriva ugled ličnosti i uništava sfera privatnosti subjekta? Voajeri
zam bi va po ti snut od egzibicionizma, od preterane želje za pokazivanjem, koja može preći
u pra vu op se si ju. Dru gim re či ma, vo a je ri zam je da nas u krizi – pokušaću da obrazložim ovu
pro vo ka tiv nu te zu.
Ono što je svakako doprinelo promeni optike moći i uopšte promeni „hijerarhije” posma
tra ča i po sma tra nog objek ta je ste mul ti pli ka ci ja vi zu el nih i aku stič kih mo guć no sti prezen
ta ci je i re pre zen ta ci je su bje ka ta pu tem masovnih medija. Oduvek su tehnička sredstva
bi la od ko ri sti za spro vo đe nje po sma trač kih ak tiv no sti ra di što bo lje kon tro le pot či nje nih
su bje ka ta. Do volj no je na ve sti upo tre bu ka me ra za nad gle da nje u ra znim pro sto ri ja ma (npr.
zatvorima). Ali i nezavisno od situacija direktnog posmatranja pod diktatom moći, nove tehno
lo gi je su omo gu ći le iz o štra va nje po gle da i stva ra nje no vih in te re sa i po tre ba za gle da njem.
Fo to gra fi ja, film, ra dio, te le vi zi ja i, na po slet ku, in ter net ima li su zna čaj nog ude la ne sa mo u
po bolj ša nju i in ten zi vi ra nju per cep ci je stvar nosti i međuljudske komu ni ka ci je ne go i u stvara
nju no vih na vi ka, pa ma kar one bi le sa mo „veštačke”. Uporedo sa razvojem novih tehnologi
ja i ti me pro ši re njem mo guć no sti re pro du ko va nja in for ma ci ja o stvar no sti, sve je iz ra že ni ja
ten den ci ja da se me di ji uzmu za glav ne iz vo re na šeg zna nja o sve tu i dru štvu u ko jem ži vi mo.
Me di ji vi še ne po sre du ju sa mo u na šem od no su pre ma sve tu, već ga i kreiraju. Gra ni ce izme
đu realnog i vir tu el nog sveta postaju polako porozne, a kako pokazuju i neke tendencije u
47