Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
de le go vor ni ci jed nog je zi ka” (Ho land i Kvin [Hol land & Qu inn] 1987: 3). Po red to ga, hu mor
može biti i poseban mehanizam pomoću koga ljudi izgrađuju i izražavaju svoj rodni identitet.
Neosporno je da u savremenu svetu mediji imaju izuzetno značajnu ulogu u stvaranju i širenju
diskursa koji odražava određenu vrstu rodne ideologije. U tom smislu popularni časopisi
ne predstavljaju nikakav izuzetak. Čini se da i že ne i mu škar ci pre po se žu za tim la kim šti vom
nego za ozbiljnijim knjigama, mada ne postoje empirijski podaci koji bi to tačno utvrdili. Da bi
se lakše doprelo do ciljne grupe, časopisi se pišu, sastavljaju i uređuju tako da održavaju rodni
identitet svojih čitalaca. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se utvrdi kakva veza postoji između
roda i humora i dominantne rodne orijentacije datog časopisa i kakva je uloga humora u stvaranju
i održavanju te orijentacije, i zato je urađena analiza diskursa časopisa koji su uglavnom
namenjeni isključivo ženama ili muškarcima.
U ovom radu identitet smo posmatrali u sociološkom smislu, kao način na koji pojedinac
do ži vlja va se be, i kao oso bu u od no su na dru ge lju de i kao ne ko ga ko iz ra ža va svo je vi đe nje sebe.
Neke studije pokazuju (Habib [Habib] 2008: 1120) da jezik u velikoj meri posreduje između
društvene interakcije i mentalnih procesa koji se odvijaju na ličnom i individualnom planu, jer
lju di stal no or ga ni zu ju i re or ga ni zu ju sop stve na ose ća nja u ve zi sa tim ko su i ka ko se od nose
prema društvenom svetu. Stoga smo stalno uključeni u proces stvaranja i pokazivanja svog
identiteta drugima.
Ka da je reč o ter mi nu rod, mo ra se na po me nu ti da je isto ta ko reč o ter mi nu ko ji iz i sku je
interdisciplinarni pristup. U ovom radu pošli smo od definicije koju daje Kroford (Crawford
2003: 1416): „Rod je si stem zna če nja ko ji funk ci o ni še na vi še struk tur nih ni voa: na ni vou in dividue,
interakcije i društva”. Znači, pored toga što među ljudima postoji podela na dva pola u
biološkom smislu, koja se odražava na individualnom nivou, na nivou interakcije ljudi koriste
rod da bi utvrdili kako da se ponašaju jedni prema drugima u različitim društvenim kontaktima
(Kroford 2003: 1416). Termin rodni identitet odnosi se na viđenje koje pojedinac ima
o sebi kao muškarcu ili ženi. Za razliku od pola koji je biološki uslovljena kategorija, rod je
društveno uslovljena kategorija, budući da društvo nameće pojedincima određene predstave o
muškarcima i ženama i ulogama koje igraju u društvu. Stoga rodne uloge impliciraju niz različitih
obrazaca ponašanja, kojih je pojedinac svestan ili ne, a koji pokazuju da li je nečiji rodni
iden ti tet žen ski ili mu ški. Ove ulo ge su uslo vljene i drugim društvenim kategorijama kao što
su klasa i rasa. Pojedinci usvajaju rodne uloge tokom procesa socijalizacije, što utiče na njihov
rodni identitet. On ne mora da se podudara sa biološkom kategorijom pola, koja je određena
polnim odlikama pojedinca. Tako osoba može da ima biološke odlike žene, ali da se određuje
kao muškarac, i obrnuto. U tom slučaju rodni identitet se ne poklapa sa biološkom kategorijom
pola. Pojedini autori, kao što je Del Teso Kravioto (Del-Teso-Craviotto 2006: 2004), smatraju da
„pol i rod treba da budu konceptualizovani kao fluidne kategorije čije se značenje ustanovljava
kroz društvenu interakciju s drugima”. U suštini, najvećim delom ljudi se ponašaju, govore i reaguju
na različite situacije u skladu sa svojom rodnom ulogom. Takva reakcija pojačava stalnu
rodnu nejednakost na društvenom nivou, iako među muškarcima i ženama ima više sličnosti
nego razlika.
113