Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
dom nepovratno su prošli. To je ionako bila fantazija,
mit o čistoti primitivnog čoveka u izolovanosti. Svako
je kontaminiran kapitalističkim uređenjem sveta koji
Sa lins zo ve „svet ski si stem”. U stva ri, na ro di su od u vek
bili u kontaktu sa strancima i adaptiranje svetskom
si ste mu je no vo sa mo u toj me ri u ko joj se či ni (ali
samo se čini) da sistem homogenizuje. Salins, takođe,
smatra da su kasniji pokušaji oživljavanja kulture
– bez ob zi ra na to da li se od u pi ru ili sa ra đu ju sa svetskim
sistemom – antropološki interesantni. Oni naprosto
nisu krivotvorine. Salins insistira da je to tako.
Bez ob zi ra na to u ko joj je me ri ono što je ob no vlje no
ujedno i transformisano. Čak ni devojke, koje plešu
hula sa cvetnim gilandama, pozdravljajući putnike na
aerodromima, ne bi trebalo isključiti iz etnografije.
Za da tak je da se raz u me ka ko se pre ci zno jed na mre ža
ideja i praksi prilagođava nečemu, internacionalizuje,
iskorišćava, ili ponovo vidi nešto što je nekoć bilo strano
i isu vi še moć no.
Bi lo da je Sa lins u pra vu ili ne, nje go ve ide je su
doboko izazovne. U svetlu ovih ideja, pitanje apoteoze
kapetana Kuka izgleda relativno beznačajno. Ipak, ne
baš ta ko be zna čaj no za ra to ve kul tu ra. I tu sad upa da
Obejesekere, čovek tamne puti, profesor na Prinstonu,
koji je odrastao na Šri Lanki, jednom kolonizovanom
ostr vu. I on ka že da je dan be lac – pro fe sor u Či ka gu
– podmeće belačke mitove ostrvljanima, perpetuirajući
tako fantaziju da su urođenici isprva Evropljane
smatrali bogovima, što je možda očaravajuća misao za
belce, ali u potpunosti ignoriše zdrav razum urođenika.
Obejesekere tvrdi da, ako su Havajci ikada i deifiko
va li Ku ka, oni su to uči ni li tek na kon nje go ve smr ti,
i to su učinili isključivo iz racionalnih, pragmatičnih i
vrlo razumljivih političkih razloga. Salins, koji je verniji
autentičnosti Havajaca od Obejesekerea, uzvraća
da je upravo Obejesekere imperijalista, zato što tretira
Ha vaj ce kao po li tič ke igra če, kao da su uče sni ci u teoriji
racionalnog izbora. Šrilančanin poriče ostrvljanima
pra vo „na sop stve ni glas” (slič no se ta ko go vo ri lo
u vezi sa rodnim pitanjima). Prisustvujemo bizarnom
spektaklu: budista koji radi na američkom univerzitetu
upotrebljava američki pragmatizam da zauvek
ućutka polinežansku kulturu.
Ovo je sta ro mod no pam fle ti ra nje. Da bi smo
shva ti li na še po le mi ča re, bi će nam od po mo ći da se
prisetimo načina argumentacije o Avgustovom dobu
u Engleskoj. Tu imamo lep primer Salinsove teze kako
jedna grupa prisvaja nešto iz neke druge kulture.
Obe je se ke re i Sa lins, obo ji ca iz me nje ni pod uti ca jem
isto rij skih do ga đa ja od pre ne ko li ko ve ko va, pri la godi
li su se bi oru đa ko ji ma su se slu ži li Adi son i Svift,
koji su uprizorili svoje shvatanje starog Rima kroz
kulturu osamnaestog veka.
Veoma je lepa inovacija u Ra to v i ma kul tu ra ima ti
argumente, snažne, ubedljive, staromodne argumente,
premise, svedočanstva, dedukcije, indukcije, kvalifikovane
verovatnoće, hipoteze, testove, pobijanja
– i to s obe stra ne. Do bro je spo me nu ti da ar gu menti
ipak ima ju uči nak. I sâm sam stu pio u ovu kav gu s
pristrasnošću prema Obejesekereovoj tezi. Kao i on, i
ja imam prilično jake „prosvetiteljske” univerzalističke
predrasude. Ljudska bića – koja smatram razumnim –
svu da su, čak i ako sva ka kul tu ra ne gu je svo je opa sne
ludake. Napustio sam debatu s ubeđenjem da je – unatoč
tome što sam zadržao reference za principe koji
podržavaju moje predrasude, i unatoč tome što se u
mnogim usputnim pitanjima slažem sa Obejesekereom
– Sa lins ipak u pra vu u po gle du ta ko zva ne apo te o-
ze ka pe ta na Ku ka. Ili da je, stro go go vo re ći, s ob zi rom
na prezentovane argumente, to ubedljivija teza.
PO DA CI
Po sto je dve gru pe po da ta ka – bri tan ski i ha vajski.
Bri tan ski po da ci su za pi sa ni i broj ni. Ku ko va puto
va nja ko ja su pret ho di la ovom bi la su sen za ci o nalna,
sla va Bri ta ni je i nje nih ame rič kih ko lo ni ja. Ove
ekspedicije, kojima su bili priključeni brojni umetni
ci, astro no mi, ba što va ni kra ljev ske bo ta nič ke bašte,
zaslužne su za prvu viziju pacifika. Bernard Smit
(Bernard Smith), australijski istoričar umetnosti i ge-
269