Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ti pli ci ra i, u slu ča ju vr hun skih umet ni ka ko je ov de raz ma tra mo, po sta je naj ve ća vred no sna
kom po nen ta nji ho vog ra da. Jed na od naj vi ših vred no sti ko je umet nik u eg zi lu mo že da dobi
je je upra vo to mul tip no, kon tra punkt sko vi đe nje sve ta i stvar no sti – ve ći na lju di je sve sna
jed ne kul tu re i jed ne do mo vi ne; lju di u eg zi lu su sve sni bar njih dve ju i ova kvo plu ra li stič ko
vi đe nje sve ta raz vi ja umet ni ko vu svest o upo red nim di men zi ja ma po sto ja nja.
Kod umet ni ka ko ji či tav ži vot ži vi u eg zi lu – u tuđini, sa gomilom svakodnevnih iskustava
i događanja, protiče na nekom skrivenom i finom fonu – pozadini izatkanoj od sećanja na
je dan dru gi ži vot u ko me su is ku stva pro ti ca la u nje go vom rod nom kra ju – ova kvo is ku stvo
mo že umet ni ka da obo ga ti po no snim ose ća njem da sva ko dnev no ostva ru je ne što iz u zet no,
ose ća njem da mu se ce lo kup ni ho ri zont gle da nja na svet pro ši ru je, ali ga ovo ose ća nje pre često
iz nu ru je do bes kra ja. Eg zil ni ka da ne da ru je po je din cu, umet ni ku ili pak jed no stav ni jem
čo ve ku, ne ko ose ća nje si gur no sti, spo ko ja i unu tra šnjeg za do volj stva. Ži vot u eg zi lu je svakako
nomadskog, visoko hazardnog i kontrapunktskog karaktera koji kao takav, posebnim,
nemirnim, da kažemo umetničkim duhovima, može da godi, ali možda na određeno vreme
i na spe ci fi čan na čin, jer tek što je po je di nac po mi slio da je za u zdao no vo na sta lu si tu a ci ju u
ha o tič noj stvar no sti ko ju eg zil obez be đu je, on shvata da je pristigao novi trenutak gubljenja
ravnoteže, egzistencijalne ili duhovne.
Ali, ako je ži vot u eg zi lu sta nje uža snog gu bit ka i pred o dre đe ne pat nje, ka ko to, pi ta mo
se, da je ta kva vr sta biv stvo va nja ta ko la ko pre to če na u sna žan i bo ga ti mo tiv sa vre me ne kultu
re? Sa vre me nu kul tu ru ta ko zva nog za pad nog sve ta gra de da nas ve li kim de lom iz be gli ce,
emi gran ti, eks pa tri o ti, lju di u eg zi lu, po ku ša va ju ći da pre va zi đu sa mo ću eg zi la ne ve ro vat nom
ko li či nom ra da, ne za pa da ju ći pri to me u pa te tič nu re to ri ku na ci o nal nog po no sa, ko lek tivnog
sen ti men ta li zma i stra sti u ko je nas upu ću je gru pa ili od re đe ni na cion. U okvi ru sva ko ga
dru štva, čak i nje go vog sop stve nog, oso ba ko ja je gra di telj kul tu re – umet nik, ose ća se uvek
po ma lo „na mar gi ni”, jer gle da svet iz dru ga či je, estet ske per spek ti ve. U eg zi lu, ili pro sto dok
bo ra vi u ne kom dru gom pod ne blju, on po ku ša va da za bo ra vi ose ćaj da je mar gi na li zo van,
go vo re ći se bi da je to ose ća nje u nje mu od u vek bi lo pri sut no. On ili ona od u vek su gle da li
svet dru ga či jim oči ma pro iz vo de ći onog „dru gog” ili „dru gost”, ne kog ko bi mo gao da funkci
o ni še u si ste mu ka kav je ste; na i me, on usva ja si stem i sa vla đu je ga, pri ma ga u svoj kr vo tok,
ali se pre ma nje mu kri tič ki od no si i po ku ša va da ga svo jom lič nom ak ci jom pro me ni. On ili
ona ne mi nov no do la ze do pi ta nja kao što su: „Ko stva ra isto ri ju?” i „Šta stva ra raz li ke me đu
lju di ma, raz li ke ko je de fi ni šu Is tok i Za pad?” Umet nik/umet ni ca sve stan/sve sna je da po sto je
isto rij ske raz li ke me đu lju di ma, naj zad i bi o lo ške raz li ke – ose ća nja lju ba vi, mr žnje i agre si je,
ko ja ni su ge net ski već vi še po li tič ki re fleks raz vi jen to kom ve ko va. Za nje ga je za ni mlji vi je
ka ko kul tu re in ter ak tiv no de lu ju i ka ko se pro ži ma ju, ka ko op sta ju u ho ri zon tal noj rav ni, a
ma nje ka ko se su ko blja va ju i ver ti kal no ob ru ša va ju jed na na dru gu. Jed no od fun da men talnih
pi ta nja ko je umet ni ka op se da je ka ko od redišta Istok – Zapad funkcionišu i kako onaj
„dru gi”, tj. „dru gost” op sta ju u nji ma. Ili, ka ko da istin ski spo zna mo onog „dru gog”, a da pri
tome ostanemo humani, kako da shvatimo i tumačimo dinamiku odnosa humanizma i poznavanja
„drugog”, odnos koji se stalno menja i izgrađuje? On shvata da su pitanja različitosti
128