Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
nje go vih flu vi jal nih ve na i ar te ri ja, ko je je dr ža va Lu i zi ja na na pra vi la u 19. ve ku. Mno go je
zlo slut ni ja či nje ni ca da je ovaj ne ve ro vat no ot por ni i vi tal ni grad, iz ko ga je po sle Ka tri ne bio
isi san ži vot, tre nut no mesto na kom se odvija rasna i rasistička reakcija belog gospodara, osveta
vIm pe ri je ko ja kao da je iza šla iz Raj si nog ro ma na: „Ko li be za ro bo ve kod Po int du La ka,
afrič ka oba la po sle su mra ka, gde se čak ni naj hlad no krv ni ji nad zor nik ne usu đu je da za đe.
Vam pir se ne bo ji” (Ri ce: 50). Ta vam pi ri za ci ja di rekt no je po ve za na sa špe ku la ci ja ma sa pravim
Lestatom, sa nekretninama (real esta te): „In ve sti ra mo no vac, uve ća va mo svo je po se de,
kupujemo stanove i kuće u Nju Orleansu, koje sam iznajmljivao…” (Rice: 49). Rečju, proces
u ko me be li ka pi tal isi sa va krv iz ži vog ra da ame rič kog ro ba, dok se Sje di nje ne Dr ža ve kljukaju
nekretninama preostalim posle ove katastrofe. Nije tajna da su špekulanti kupili čitave
uli ce od osi ro ma še nih po ro di ca ko je su po sta le iz be gli ce, i da je, ka ko je re kao Pol Krug man,
„smrtonosno nevešt odgovor administracije na uragan Katrinu” i te kako bio „povezan sa
ra som”. En Rajs, u član ku ob ja vlje nom u li stu New York Ti mes 4. sep tem bra 2005, skre će pažnju
na crno nasleđe grada: „Šta ljudi zaista znaju o Nju Orleansu? Da li su svesni da je on
od u vek bio ne sa mo ve li ka be la me tro po la ne go, ta ko đe, i ve li ki cr ni grad, grad u ko me su
se Ame ri kan ci afrič kog po re kla vi še pu ta uje di ni li ka ko bi stvo ri li naj ja ču afrič ko-ame rič ku
kul tu ru na sve tu? Pr vi knji žev ni ča so pis ko ji je po kre nut u Lu i zi ja ni bio je de lo cr na ca, pesni
ka i pi sa ca ko ji su go vo ri li fran cu ski i ko ji su svoj rad za jed no ob ja vi li u tri bro ja knji ži ce
po ime nu L’Al bum Littéra i re.”
Osim toga, ova katastrofa politički je omogućena uništavanjem društvene i fizičke infrastruk
tu re gra da, uki da njem fon do va ko ji su mo gli da spreče tragediju, fondova za zaštitu koji
su, pa ra dok sal no, kao u auto i mu noj re ak ci ji ko lo sal nih raz me ra, uki nu ti u ime si gur no sti i
dr žav ne bez bed no sti. „Ži ve ti ne vre di, ako ne ži viš bez bed no”, po na vlja sa vre me ni Mag bet,
pre ven tiv no ubi ja i sa ka ti, šo ki ra i uli va strah, a krv će do zva ti krv. Ka ko bih ušte deo na vreme
nu, sa mo ću skre nu ti pa žnju na ne dav no ob ja vlje nu knji gu Kri sto fe ra Ku pe ra i Ro ber ta
Bloka pod nazivom Katastrofa: uragan Katrina i neuspeh državne bezbednosti, ko ja ne po greši
vo uka zu je na Bu šo vu ad mi ni stra ci ju kao kriv ca za ras for mi ra nje dru štve ne in fra struk tu re
u Lu i zi ja ni, upra vo u ime dr žav ne bez bed no sti. 6 Da ne po mi nje mo ka ta stro fal nu re ak ci ju i
či nje ni cu, ko ja se po mi nje u ovoj knji zi, da pr vi spa si o ci, ko ji su ski da li lju de sa kro vo va po sle
uragana, nisu pripadali nijednoj državnoj instituciji SAD; to su bili kanadski planinari, koji
su čak iz Ka na de do šli da po mog nu, i to ne ko li ko da na pre ne go što je Bu šo va ad mi ni stra ci ja
us pe la da na pra vi bi lo ka kav smi slen po ku šaj re ak ci je.
Naravno, baš kao u slučaju Tišminog prikaza novosadske racije u Knji zi o bla mu, uko li ko
išta mo že bi ti go re od sa me ka ta stro fe (ili jed na ko lo še kao ona), to su pa siv nost i ti ši na ko ji
je prate. Medijski vampir odavno je prešao na druge, mnogo sočnije teme, a Rajsin naslov
Intervju sa vampirom kao da je ovo i pred vi deo. U član ku ne dav no ob ja vlje nom u li stu The
6 Naslov poglavlja je Državna nesigurnost. Što više bezbednosti, to veća nesigurnost! – pravo iz Šekspirovog
Magbeta; posebno tumačenje ove drame možda je potrebno i u vezi sa onim što se naziva „ratom protiv
terora” ili državnom bezbednošću.
36