Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
UDC 821.111-4
Ijan Heking*
Smrt kapetana Kuka
Istaknuti antropolog Maršal Salins (Marshall
Shalins) objavio je 1994. How „Natives” Think. About
Captain Cook, for Example. (Kako „urođenici” misle.
O kapetanu Kuku, na primer), kao odgovor na rad
jednog drugog poznatog antropologa, Gananata
Obejesekerea (Gananath Obeyesekere), objavljenog
1992. godine pod naslovom The Apotheosis of Captain
Cook: European Myth Making in the Pacific (Apoteoza
kapetana Kuka: evropsko mitotvorstvo na Pacifiku).
Raspravljao sam o Salinsovoj knjizi u The London Rewiev
of Booksu septembra 1995. godine. U mojoj se
recenziji nije spominjala socijalna konstrukcija, ali se
govorilo o ratovima kultura. Uz ugnjetavanje, postkolonijalne
istorije, multikulturalizam, mnoge druge
teme su ubačene u arenu u ovoj kontroverzi koja je
postala simbolom za mnoge akademske ratove koji
su u toku u Americi i danas. U stvari, ubrzo se nakon
ovoga, još jedan poznati antropolog, Klifor Girc
(Clifford Geertz), uključio u debatu u The New York
Rewiev of Booksu; na naslovnoj strani njegova je recenzija
najavljena pod jednostavnim naslovom: „Ratovi
kultura”.
* Ian Hac king pro fe sor je fi lo zo fi je na Uni ver zi te tu u To rontu.
Ovaj esej je po gla vlje u nje go voj knji zi The So cial Construc
tion of What.
Budući da su polemike oko socijalne konstrukcije
činile jedan aspekt ratova kultura, moj urednik
Lindzi Voters (Lindsay Waters) mislio je da bi
ovaj rad bio prikladan da zaokruži diskusiju poput
svećica na rođendanskoj torti (nisam pokušao da
osavremenim materijal – svako osavremenjivanje bi
ostarelo za sledećih mesec dana). Current Anthropology
(sveska 38) za 1997. godinu donosi nastavak
rasprave s prilozima oba protagonista. Fi lo zof et nograf
je sa mo na pu stio are nu. Obe je se ke re je do dao
od go vor Sa lin su na 63 stra ne u dru gom iz da nju svoje
knji ge. Ovaj od go vor je na zvao O d e s a lin si z a c i ji ,
što je u stva ri bi la Sa lin so va vla sti ta igra re či ma ko jima
ina če obi lu je nje go va knji ga.
Po sto je, me đu tim, i ma nje oči gled ne igre re čima.
Ka ko uro đe ni ci mi sle bio je en gle ski pre vod naslo
va kla sič nog de la fran cu skog an tro po lo ga Li sje na
Le vi-Bri la (Lu cien Le wi-Bruhl). Na slov fran cu skog
ori gi na la bio je Les Fon cti ons men ta les dans les sociétes
in fe ri e u res (Men tal ne funk ci je u pri mi tiv nim
dru štvi ma). Dru gi na slo vi nje go vih knji ga bi li su:
L’ame primitive (Pri mi tiv na du ša), La Mentalité primitive
(Pri mi tiv ni men ta li tet). Sli ka je sle de ća: primi
tiv ni/in fe ri or ni um, pri mi tiv na/in fe ri or na du ša/
mi sao, pri mi tiv no/in fe ri or no dru štvo. Do da va nje
266