Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
ko ga su nje go vi lju di pu ca li ku glom (a ne sit nom sačmom)
i ubili ga. Nije naročito iznenađujuće to što je
iz bi la čar ka ka da su se Kuk i nje go vi mor na ri, ko ji su
pri pr vom su sre tu sa si lom is pa li li me tak u pa ni ci, našli
op ko lje ni hi lja da ma raz ja re nih lju di. Kuk i če tvo rica
nje go vih mor na ra bi li su ubi je ni. Obe je se ke re vr lo
vešto upliće posredne istorijske detalje u priču koju
sam upra vo iz lo žio, ali se ipak na dam da sam us peo
da pre ne sem ton nje go ve ana li ze.
Da li je za i sta bi lo ta ko? Opre zni Biglhol ni jednom
rečju ne sugeriše postojanje vladavine terora, ali
ja sno da je do zna nja da je Kuk to kom tre ćeg pu to vanja
neprekidno menjao rutinu, pravio mnoge greške
u proceni, imao ispade besa i očigledne gubitke seća
nja. Na uč ni ci su ka pe ta nu di jag no sti fi ko va li ovu ili
onu pomodnu fizičku/mentalnu bolest. Danas bi on
mo gao da bu de kan di dat za ra ni na pad Al chaj me ro ve
bo le sti, sa mo što iz gle da da ne ma pe di gre za to. 2 Unatoč
po ku ša ji ma de zer ti ra nja – što je ra ci o nal ni čin u
ra ju – i po vre me nih po bu na u po vo ju, Kuk je iz gle da
uživao naklonost većine svojih ljudi, osim američkog
pod o fi ci ra La djar da. Obe je se ke re ve ru je ovom avantu
ri sti vi še ne go ikom u ovom slu ča ju. Mi, ta ko đe,
tre ba da obra ti mo pa žnju na ovog no vi na ra ama te ra,
li ber ta ri jan ca i pro tiv ni ka En gle za.
2 Re tro ak tiv na di jag no za, ka ko sam to vi še pu ta go vo rio na
dru gom me stu, ne za hva lan je po sao, ta ko da je ova pri med ba
samo poluozbiljna. Mi o Alchajmerovoj bolesti razmišljamo
kao o gu bit ku pam će nja. Ve o ma je upe ča tlji va lek ti ra či ta nje
ne kih od psi hi ja trij skih iz ve šta ja sa po čet ka pro šlog ve ka kada
je ne u ro log Alojz Al chaj mer ot krio od re đe nu na sla gu s
ko jom je bo lest po ve za na, ta ko da gu bi tak se ća nja ni je primar
ni znak dis funk ci je. Na ro či to on da ka da bo lest za po či nje
ra no, što će re ći dok je pa ci jent u svo jim če tr de se tim go di nama.
Umesto toga, srećemo besmislenu iritabilnost i agresiju
u kombinaciji sa smetenošću. Jedan od razloga zašto se gubitak
sećanja toliko naglašava jeste to što smo u mogućnosti
da od re di mo objek tiv ni kvan ti ta tiv ni test za gu bi tak se ća nja,
dok ne postoji konsenzus oko metoda merenja agresije. Rani
na pad Al chaj me ro ve bo le sti iz gle da da se naj če šće de ša va
u po ro di ca ma. Ku ko vi pre ci ni su po ka zi va li ni ka kve slič ne
simp to me, bar ko li ko zna mo. Mo žda je Kuk sa mo do ži veo
nerni slom.
Va lja se ču va ti mi šlje nja da su En gle zi bi li sklo ni
na si lju, dok su Ha vaj ci bi li mi le na ra vi i sim pa tič ni
(prema našim standardima), miroljubivi, srećni, ljubi
te lji pe va nja, ple sa i le pih že na, po li tič ki ko rekt ni,
ekološki nastrojeni i seksualno oslobođeni. Treba se
ču va ti svih onih pred ra su da ko je pro mo vi še ha vaj ska
tu ri stič ka in du stri ja. Po ono me što sa da zna mo, pre
dve sto ti ne go di na, Ha vaj ci ni su bi li cveć ke. Tra di ci o-
nalna havajska godina podeljena je na dva dela – ovo
je od su štin skog zna ča ja za Sa lin so vu ana li zu. Me sec
da na tra je pe riod ob no ve ka da je rat za bra njen i do gađa
ji ma uglav nom upra vlja ju sve šte ni ci ko ji sla ve mitski
po vra tak bo ga i biv šeg kra lja Lo noa. Za to vre me
su vo di li lju bav, a ne rat. Što se ti če osta lih je da na est
me se ci, rat je bio go to vo nor ma. Iz ve sno je da je rat
bio u to ku pre ne go što je Kuk sti gao, ma da je bio u
trenutnom prekidu zbog meseca obnove. Za taj mesec
je bi lo ka rak te ri stič no na si lje svo je vr ste. Ljud ska
žr tva je bi la in te gral ni deo ri tu a la ob no ve. Po vra tak
na vlast kra lja za sle de ćih je da na est me se ci pod ra zume
vao je to da on po je de dva oka, jed no oko bo ni to
tune, a drugo žrtvovanog čoveka. Izveštaji misionara
su kon zi stent ni i ne dvo smi sle ni u po gle du to ga da je
to kom či ta ve go di ne ve li ki broj de ce, uglav nom devoj
či ca, bi va lo ubi je no ru tin ski, u tre nu ci ma na kon
porođaja (i to samo onda). Disproporcija između živih
mu ška ra ca u od no su na ži ve že ne bi la je to li ko
ve li ka u ko rist mu ška ra ca da je to go to vo ne ve ro vatno.
Zašto su ubijali bebe devojčice? Glavni cilj života
je bio – bi ti rat nik. Rat ni ci ži ve krat ko, zbog to ga što
bi va ju br zo ubi je ni. Sto ga je dru štvu po treb no mno go
vi še de ča ka ne go de voj či ca.
Ha vaj ci su ta ko ima li to što mi, ako ne i oni, smatra
mo kul tu rom na si lja. Mo žda bi tre ba lo da osu dim
bri tan sku kul tu ru, a ne ha vaj sku, na osno vu (1) od ličnog
Mi lo vog opa ža nja da su Ha vaj ci osta vlja li dru ge
lju de na mi ru i ni su tra ga li za nji ma kao što su to či nili
Britanci; i na osnovu (2) sumnjive sugestije da sam
i sam potomak britanske kulture, pa stoga mogu da
osu dim svo je, ali tre ba da se uz dr žim od kri ti ko va nja
273