Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
drugih. Ovde sam na stanovištu moralnog paralelizma.
Ima mo po sla sa dva ve li ka po mor ska na ro da od
ko jih sva ki po se du je ne sva ki da šnju po mor sku teh nolo
gi ju i od ko jih je sva ki ve o ma sklon na si lju.
BOG
For mal no go vo re ći, Obe je se ke re i Sa lins se konfrontiraju
samo onda kada se radi o bogu. Ne postoji
ni šta što bi bi lo ozbilj no in ko pa ti bil no iz me đu Obeje
se ke re o ve vi zi je en gle ske kul tu re na si lja i Sa lin so ve
et no gra fi je. Iro ni ja je u to me što mo že mo Obe je seke
rea či ta ti kao, iz me đu osta log, et no gra fa jed nog
frag men ta en gle skog se la: dru štvo mla dih mu ška ra ca
koje godinama plovi morima – društvo o kojem Salins
dis kret no ću ti. Ili sko ro da je ta ko. U se dam na est
d o d a t a ka on p o bi j a o d re đe ne d e lo ve O b e j e s e ke re o ve
ver zi je do ga đa ja. Je dan od njih no si na slov „O srdžbi
kapetana Kuka”. Ovo je, kao i ce lo kup na Sa lin so va
po le mi ka, pr vo ra zred na kri ti ka Obe je se ke re o vog obja
šnje nja zbog če ga je Kuk bio na ro či to ljut na Ha vajce
i na či tav svet za vre me svog po vrat ka na ostr vo.
„Obejesekereova spekulacija o Kukovoj srdžbi izvor
je slo že nom mno štvu pro vi zor nih in ter pre ta ci ja či ja
se istinosna vrednost proteže od istorijski nepoznatog
do etnografski nezasnovanog, oslanjajući se na tekstu
al no ne do ka za no.” Ovo je lep pri mer Sa lin so vog
le de nog gne va. On se ogra đu je od Obe je se ke re o vih
glo bal ni jih tvrd nji – tvrd nji odi sta na ru še nih ve o ma
sum nji vom ha vaj skom et no gra fi jom, ko ju sam ov de
iz o sta vio – da je, na i me, Kuk bio iz van se be od be sa
i da su Ha vaj ci ima li do bar raz log da iz gu be str pljenje.
Us peo sam do volj no du go da od la žem pro blem
bo ga, de li mič no i zbog to ga što sam i na po čet ku rekao
da je to re la tiv no be zna čaj no sve dok ne poč ne mo
da či ta mo na fo nu na ših sa da šnjih mi to va kul tu re i
ugnje ta va nja. Kuk je sti gao u vre me zim skog fe sti va la,
ka da se po le gen di bog Lo no vra tio iz da le ke ze mlje sa
one stra ne ho ri zon ta. On je to, uobi ča je no u sim bolič
koj for mi, či nio sva ke go di ne, ali to je ovaj put bi lo
na za pa nju ju ći na čin re al no. To kom fe sti va la sre di šte
sla vlja je kru ži lo oko ostr va. Kuk je do plo vio u pra vo
vre me, baš u tom prav cu. Zbog to ga su ga po zdra vili
ne sa mo kao ne ko su per i or no bi će ne go kao bo ga
sa mo ga. To ne bi tre ba lo da raz u me mo ta ko da je taj
bog u pot pu no sti od su tan iz sve ga ze malj skog ili da je
po put Hri sta in kar ni ran bo ži jom vo ljom. Ne bi, ta kođe,
tre ba lo da za mi šlja mo da je sve za šta se sma tra lo
da je evropsko i superiorno, a oni koji Evropljanima
komanduju da su ravni božanstvu. Salins se poziva na
ono što je filozof Hilari Patnam nazvao lingvističkom
podelom rada: isto kao što mi pozivamo eksperte da
bi raz li ko va li zla to od ne-zla ta, sve šte ni ci su tu da razli
ku ju bo ga od ne-bo ga. Sve šte nič ka hi je rar hi ja se u
ve li kom raz li ko va la od kra ljev ske hi je rar hi je – to je
či nje ni ca na ko ju Obe je se ke re ni je obra tio do volj no
pa žnje, a upra vo je ova pr va vr ši la sna žan uti caj za
vre me zim skog fe sti va la. Ku ku i nje go vim lju di ma su
poželeli dobrodošlicu kao bogovima – ali čemu onda
ubi ja nje? Zbog to ga što je, ka da se Resolution vra tio
na ostr vo sa slo mlje nom ka tar kom u pre šnoj po tre bi
za po prav kom, zim ski fe sti val bio za vr šen. Na stu pi lo
je do ba je da na e sto me seč nog kra lja, ko ji bi po uobi čajenom
toku događaja ritualno stupio na presto nakon
žr tvo va nja kra lja gu bit ni ka, ko ji je pre ma mi tu ne kada
bio Lo no, ko ji se u tom tre nut ku po vla či na me sto
s one stra ne ho ri zon ta na je da na est me se ci. Ostr vlja ni
su bi li zbu nje ni ka da se Kuk vra tio, ali su iz vo đe njem
od go va ra ju ćih ri tu a la ra ci o na li zo va li mo gu će ne srećne
po sle di ce čar ke. Ovi ri tu a li su uklju či va li ski da nje
me sa sa ko sti ju, pa lje nje po vr ši ne ko sti ju i nji ho vu
raspodelu, odnosno svaki položaj u hijerarhiji dobio
bi odgovarajuću kost. Postoji tu ogromna količina deta
lja i bez ob zi ra na to u ko joj se me ri oni sla žu, Sa lins
je izvanredno sklopio koherentan narativ u okviru
pretpostavljenog strukturnog prostora havajskih ideja
i prak si. Obe je se ke re pri go va ra da je či ta va ova priča
o bo gu evrop ski mit. Pi ta nje je da li se on ukla pa
u havajske mitove. Obejesekere smatra da su Havajci
bili razumni ljudi. Neki su možda i razmišljali o moguć
no sti da bi Kuk mo gao bi ti bog, ali je na kon is pi ti-
274