Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 305-055.1/.2
Alek san dra Iz gar jan
Uni ver zi tet u No vom Sa du
Fi lo zof ski fa kul tet
Di a na Pro da no vić-Stan kić
Uni ver zi tet u No vom Sa du
Fi lo zof ski fa kul tet
Rod ni iden ti tet i ele men ti
hu mo ra u dis kur su ča so pi sa
na me nje nih že na ma i
mu škar ci ma
SA ŽE TAK: Ovaj rad je za sno van na is tra ži va nju ma njeg obi ma, ko je je spro ve deno
s ci ljem da se utvr di na ko ji na čin su rod ni iden ti tet i hu mor me đu sob no pove
za ni u dis kur su po pu lar nih ča so pi sa ko ji su na me nje ni že na ma i mu škar ci ma.
Ura đe na je ana li za če ti ri ča so pi sa (dva žen ska i dva mu ška), a do bi je ni re zul ta ti
po ka zu ju da se u žen skim ča so pi si ma hu mor mno go ma nje ko ri sti, da se že ne
če šće ša le i sme ju na sop stve ni ra čun i da bi iz ra zi le ose ća nja ko ja ih po ve zu ju
s gru pom, dok je u dis kur su mu ških ča so pi sa hu mor mno go če šći i uglav nom
usme ren ka isme ja va nju naj če šće že na ili mu ška ra ca ko ji ne od go va ra ju pro to tipu
ko ji se nu di u da tom ča so pi su.
KLJUČ NE RE ČI: rod ni iden ti tet, hu mor, dis kurs, ča so pi si, že ne, mu škar ci.
UVOD
Iako je u okviru sociolingvistike, rodnih studija, psihologije i ostalih nauka i naučnih disciplina
odavno poznato da žene i muškarci upotrebljavaju svoj maternji jezik na različite načine,
u ovom radu pažnja je usmerena na humor izražen u pisanom diskursu popularnih časopisa
namenjenih ženama i muškarcima. Naime, zanimalo nas je da li je i na koji način rodni identitet
izražen u takvom diskursu i u kojoj meri upotreba određene vrste humora služi očuvanju različi
tih rod nih iden ti te ta. Hu mor pred sta vlja je dan vr lo slo žen fe no men ko jim su se ba vi li još antički
filozofi i, u suštini, on se može proučavati iz različitih uglova (u okviru filozofije, sociologije,
psihologije, lingvistike itd.). Način na koji ljudi izražavaju humor u najvećoj meri zasnovan
je na kulturnim modelima koji postoje u datoj jezičkoj zajednici. Pod kulturnim modelima u
ovom slučaju podrazumevamo „zajedničko znanje i iskustva vezano za prototipične sheme koje
112