Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
da obra tim pa žnju na sta vo ve o eg zi lu ko je ću ne mi nov no, valj da, iz lo ži ti u ovom tek stu: „Ne
za va ra vaj se”, re ko še mi obo ji ca, „tvrd njom da je umet ni ci ma u eg zi lu mno go te ško, po gledaj
Pi ka sa, zar ni je ov de u Fran cu skoj i on, kao i to li ki dru gi, ste kao sla vu ko ja mu ni ka da ne
bi bi la do stup na u rod noj ze mlji?” Ne bih se upu šta la u te o zof sko raz mi šlja nje Si mon Vejl
(Si mo ne We il), ko ju sam pre ve la na ma ter nji je zik 3 , ali bih se osvr nu la na nje nu iz ja vu da je
„uko re nje nost u jed nom tlu ne što što je pre po zna tlji va po tre ba ljud ske du še da bi se raz vi ja la
i op sta la”. Umet ni ci i lju di ko ji se raz vi ja ju i op sta ju u tu đi ni, re kla bih, na su prot ovoj pri rodnoj
tendenciji naše duše, izuzetne su ličnosti, oni opstaju u životu kada im sve drugo govori
da tre ba da umru i stva ra ju de la ko ja pre va zi la ze domen individualne snage i obične mašte.
Kao pr vo, u kom plek snom slo ju stra ho va nja, na po ra i stre sa ko ji op hr va va ju bi će u eg zi lu i
ko ji uvo de nje gov ži vot u naj či sti ji kon cept tra ge di je, dva ele men ta ko ja ca ru ju u sva či jem živo
tu su izo la ci ja i obez gla vlje nost, ko ji – ako se uspe šno pri kri va ju go di na ma –do vo de do određenog
narcisističkog mazohizma koji se protivi svim pokušajima uvođenja u novu kulturu,
po ku ša ji ma asi mi la ci je je din ke u no vu sre di nu i slič no. I pre ma Froj do vom mi šlje nju, za što
ne, do bi će mo čak i for mu lu iz gnan stva kao fe ti ša, ko je tu đi nac vu če na svo jim le đi ma slav no,
po put per ja ni ce. Uz sve to, umet ni ci u eg zi lu vo le da utka ju u svo je ose ća nje stran stvo va nja
i od re đe ni ukus pri vre me no sti i tri vi jal no sti pro sto ra i do ga đa nja – efek te ko ji če sto da ju
nji ho vom de lu bo ju od re đe ne ča ro li je, to jest ako sa mi ne ur li ču do volj no če sto i gla sno o
stvarima koje ih užasno muče – o gubitku kritičke perspektive, o intelektualnom dremežu i
rezervisanosti, o nedostatku moralne snage.
Na rav no, ve li ki, ret ko ve li ki du ho vi, uspe va ju da su bli mi ra ju mu ku i po sta ju „ve ći Rimlja
ni od Ri mlja na”, u svo me ra du pro na la ze to li ko ute he i sna ge da u nje mu upra vo vi de
pra vu ute hu i svo ju istin sku do mo vi nu. Te o dor Ador no, je dan od naj bo ljih pi sa ca iz gna ni ka
dva de se tog ve ka, spa sio je se be i ogro man kor pus svo ga ra da ono ga tre nut ka ka da je shva tio
da je „do mo vi na” ono što no si mo, što se mo že apo stro fi ra ti, kao Fre de rik Šo pen ko ji je sa
so bom po neo gru men ze mlje – da bi sam po se bi po stao po jam Polj ske u iz gnan stvu, svo jim
notama ispisao je granice i geografsku mapu svoje domovine. I kao što je domišljato istakao
Ador no, naj ve ći po du hvat u ži vo tu po je din ca je da se is trg ne iz „ku će”, to jest, re če on, mo ralni
je je po me ri ti se ma lo da lje od sop stve nog dvorišta i bunjišta, što svakako razumemo, ako
zna mo da su to dvo ri šte i ku ća na pra vlje ni od na ci stič ke gra đe. Me đu tim, Ador no va sre ća je
u to me što je on svoj po stu lat po sta vio u da le ko ši ru, go to vo za sle plju ju ću sve tlost ko ja pre vazi
la zi bi lo ma glo vi ti bi lo kon kret ni beg iz Hi tle ro ve ba šte – on nas opo mi nje da su iz gna ni ci
ti ko ji pre la ze ne sa mo kon kret ne gra ni ce već i one u mi šlje nju i is ku stvu ko ji ni su uvek pruže
ni „oni ma ko ji osta nu kod ku će”. U ovom smi slu čo vek, ko ji je u sta nju da od sva kog kra ja
na pra vi svoj kraj i svo ju ku ću, pri bli ža va se Ni če o vom ide a lu nat čo ve ka, ali to je ste čo vek ko ji
je sve stan svo ga po re kla i svo je pr vo bit ne „ku će”.
Ono što po sta je odi sta do mi nant no ose ća nje u eg zi lu je ose ća nje lju ba vi pre ma kra ju i
na ci o nu iz ko ga je taj čo vek po te kao, da kle, ta lju bav ni je iz gu blje na, ona se go to vo uvek mul-
3 Vejl, Svetovi, 2006.
127