Untitled - European Borderlands

S t a n k a H r a s t e l j - P o e z i j a m o j e z e m l j e - V r e m e k a d a s e d i š - A o n d a s m o z a j e d n o s e l i z a s t o - P o n o s - Z a š t o n e v o l e t i m a m u
- P r e t v a r a m s e d a s i m r t a v - M o l b a b o r c i m a z a p r a v o n a e u t a n a z i j u - A n a t o m i j a u s o b i - Z a š t o s e v i š e n e g l e d a m o
138
Poezija moje zemlje
I.
kod kuće sam vajala misao da bih je odnela sa sobom
u druge zemlje
da bih je izgovarala u Istočnoj Evropi i na Balkanu
ali u svakom podneblju se odbija pod drugim uglom
i odzvanja pomalo neobično
kao da je misao nekoga drugog
tamnije puti od moje
širih ramena
misao, za koju mi je bilo potrebno prilično dugo
u pitanju je bilo nešto poetično
uzvišeno, zaista mudro
sve vreme su naletali prizori
nisam znala šta bih sa njima:
slika pijaniste koji dolazi u Njujork
i o Amerikancima ne misli ništa loše
sasvim otvoren leti nad okeanom, prelazi granice, izlazi iz aviona
američki vazduh unosi intravenozno
gladi crne i bele dirke
usput uzdiše i smeši se
miluje klavir
njegovo lice ima duboke bore od osmeha
misao koja je htela da bude uzvišena, istinski mudra
zbunila se, razdrobila, sabila
zaista znam tog čoveka, znam kako mu miriše koža
odnela sam je na balkon i otresla je sa sebe
II.
počela sam iznova, ab ovo
u potoku iskopala svežu glinu
i vajala misao da bih je odnela
nekuda na Balkan i u Istočnu Evropu
bilo mi je potrebno prilično dugo
u pitanju su bile uzvišene stvari, poezija
vratila se nova slika:
fotograf koji seda u auto
i sa 300 € u džepu zauvek odjuri na Zapad
da bi konačno bio slobodan
dok čeka na semaforu primeti patku
i osam sasvim malih pačića
koji žele da pređu ulicu
iskoči iz auta, maše rukama, zaustavlja saobraćaj
zove 112, društvo za zaštitu životinja, opštinu, vatrogasce
niko se ne smatra nadležnim
zaustavlja saobraćaj
hvata žute pufne i odnosi ih do vode
i tek onda ode