Untitled - European Borderlands

S t a n k a H r a s t e l j - P o e z i j a m o j e z e m l j e - V r e m e k a d a s e d i š - A o n d a s m o z a j e d n o s e l i z a s t o - P o n o s - Z a š t o n e v o l e t i m a m u
- P r e t v a r a m s e d a s i m r t a v - M o l b a b o r c i m a z a p r a v o n a e u t a n a z i j u - A n a t o m i j a u s o b i - Z a š t o s e v i š e n e g l e d a m o
144
Anatomija u sobi
Jesen je. U tri popodne moja soba je
najtopliji prostor u kući.
Svi bi u nju, iako je sto
pun oštrih predmeta od nerđajućih metala.
Sa mnogo topline i nežnosti uzimam ih
u ruke: veoma sam osećajna.
Potočarka u bašti buja kao morska
pena, svakog časa će zapljusnuti preko
pupoljaka žalfije i ruzmarina.
Mami se širi siva mrena,
ali ne zapljuskuje preko linije kapaka. Za nju uzmem
skalpel sa leve strane i raskomadam
dužicu. Voli kada to činim polako:
oseća se bezbedno.
Otac ostavi otvoren grudni koš. Prerežem
venu centimetar nad desnom pretkomorom
i gurnem prst u nju. Zidovi su bez naslaga
holesterola, što kaže, biće to
dug život.
Molim ih da mi od stopala do temena
odseku nekoliko jermena kože u jednom komadu.
Otac povuče liniju, mama zaseče. Veoma spretna je
moja mama, čini to noktima, ne trebaju
joj oštri metalni predmeti.
Od jermena ispletemo uže,
izgleda kao ružičasta lijana. Zakačimo ga
za tavanicu i kličući ljuljamo se od istočnog
ka zapadnom zidu. Jedno drugo zovemo
Tarzan. Dan je svež i miriše.