Untitled - European Borderlands

JUG
Gde se ko zatekao - okretao se najbližem ramu, a zapravo prozorskom okviru. Gradska vreva
još nije bila utihnula, ulicom su promicali ljudi, od neona užegle puti, mesečina je padala do visine
svetiljki, tek bi se retka zraka probila i do asfaltirane zemlje. Niže važnih zabata državnih zgrada -
milela je povorka. Samo malo dalje, siluete zastale na debelim staklima izloga u izobilju. Kučence
koje cima i povodac i staricu u ućebanoj astraganskoj bundi. Preprodavac cigareta unezvereno
pakuje svoju robu. Naglašeno lako obučena, štrkljasta devojka, što se svakim korakom, nepogrešivo,
mimoilazi sa sopstvenom srećom. Na autobuskom stajalištu: odocneli sezonski radnici; dvoje
zagrljenih, promrzlih mladih; najmanje desetoro nekih, bez lica, zaklonjenih raširenim novinama;
student muzike sa pohabanom violinskom kutijom pod miškom; golobradi vojnik u potpuno
novoj maskirnoj uniformi... Odonud je geljao dedica koji na stabla drvoreda pribadao umrlice. Iz
jednog pravca, neodlučno, dolazila je prilika tegleći imetak, kartonsko koferče uvezano kanapom.
Iz drugog, sa detetom u naručju, brzao je mlađi čovek. Za njim žena, uplašenog izraza lica. Prišli
su automobilu parkiranom sučelice zdanju Galerije. Razmenili gestove i rečenicu-dve sa vozačem.
Pa su nastavili da trče. Očigledno, onaj u kolima je odbio da ih poveze. Odista, moglo se prema
izloženom zaključiti, neprijatan prizor.
SEVER
Publika na sasvim drugoj strani, ona pred prozorima okrenutim unutarnjem dvorištu Galerije,
imala je da vidi samo jednu figuru: starca zapuštenog izgleda, prispalog u uglu. Ovde nije vladala
gradska rasveta, zvezde su nesmetano zrnile. Pod njihovim utešnim kapima kisnule su gomile
otpadaka, odavno mrtva ptica, odbačene boce jeftinog vina, upotrebljeni tiketi tombole, kredom
nacrtana polja „školica”, razjapljena metalna posteljica konzervirane ribe, pacov kraj skorele hrpice
izmeta, šest čaura, opušci, supena kašika podvijene drške, skvrčena košarkaška lopta, ljušturice
semenki suncokreta, na rošavim leđima susedne zgrade krupne tetovaže, izukrštani grafiti:
„SRBIJA!”, „Mišutka, ljubavi, srećan ti rodjendan”, „Vratite Kralja…”, „Žamoranti!”, „A na kraju -
beše zgražavanje…”, „Povoljno prodajem motke”, „Redno i uredno!”, „Nemam komentar”, „Piksi,
majstore!”, „Zašto da umre čovek kome u vrtu raste žalfija?”, „KGS”, „Decooo, buši gume!”, „Zorica
je sponzoruša”, „Stranka sa dvanaest poboljšanja”, „I want you to roll me”…
JUG, PONOVO
Na ulici, onaj par sa detetom nikako, baš nikako da odmakne. Ne videći da u Galeriji ima
posmatrača, krajnjem levom prozoru prišla je sredovečna žena, valjda da se ogledne. Njeno lice
je setno, utisak ne mogu da poprave ni razvučene usne. Pred odrazom ostaje veoma dugo, kao da
uvežbava osmeh za samu sebe, ili nekog voljenog, a udaljenog za jedan čitav život. Onaj par, ona
žena i onaj muškarac sa nepomičnim detetom, onim detetom klonule glave u naručju, sada ne trči
- sada samo stoji uz kolovoz. Majka čas podiže ruke, čas ih bespomoćno spušta. Niko neće da stane.
Niko. Vozila jure. Užagreni farovi do mučnine jasno rasvetljavaju njen užas.
ZAPAD
Zvanice u zapadnom krilu Galerije, kraj dva prozora nadnesena ka rečnoj padini - drhte. Ne,
kapci nisu otvoreni. Pa opet, okupljene podilazi jeza od tog pogleda ka ogolelim stablima topola uz
noćnu vodu, sablasno izukrštanim senama grana vrbaka. Ljudi strepe od tog toka, koji se ne vidi, ali
sigurno, noseći sve i svašta, podmuklo valja vremena, premeće prošlo i buduće, hirovito razmešta
utopljenike, riblja jata, rakove i sprudove, zaobljuje kamenove, lagano spira obale sadašnjega.
Zebu ljudi od daleke, zgrbljene planine, vrha već pod modrim ledom, obrisom jedva razdvojene
od poleglog svoda. Strahuju pred prostranstvom, što se pravo iz grada, nesmetano, bez ijedne
prepreke, širi ka neizvesnom, gde nema jasnih putokaza, gde može da se zaluta u mnoštvu pravaca,
mada se ukupan život svodi na kruženje, gde iz drevne tame, navodno, po predanju, motre pakosni
očni prorezi jazavaca, sevaju beonjače pomakruša, proziru zenice buljina…
69
G o r a n P e t r o v i ć - S l i k e s a i z l o ž b e