Hrvatski filmski savez

TUMA^ENJA
Film je vi{e od jedne od umetnosti dvadesetog veka. On je
deo svesti dvadesetog veka. On je svet vi|en iznutra. Do{li
smo do odre|ene ta~ke u istoriji filma. Ako se jedna
stvar mo`e filmovati, film proizilazi iz nje sam po sebi. To
je situacija u kojoj se nalazimo. Dvadeseti vek je na filmu...
Moramo se upitati da li postoji bilo {ta drugo u vezi
s nama samima {to je zna~ajnije od ~injenice da smo neprekidno
na filmu, da neprekidno gledamo sami sebe.
Don DeLillo, The Names (Imena)
Sam(uel) Fuller, slavni ameri~ki reditelj i ratni veteran, rekao
je da se rat, s obzirom da je kao takav toliko u`asan, na ekranu
ne mo`e »uhvatiti«, tj. verno prikazati, i da jedini na~in
da se napravi realisti~an ratni film jeste da neko s pu{kom
stoji iza ekrana i puca na publiku.
Tokom Drugoga svetskog rata Hollywood je proizvodio filmove
koji su ubla`avali stvarnost rata bajkama o heroizmu i
hrabrosti. Garnettov dokumentaristi~ki Bataan (1943), u
odre|enoj meri zasnovan na Fordovom filmu The Lost Patrol
(Izgubljena patrola, 1934) i Seilerov uzbudljivi ultrapatriotski
avanturisti~ki film, tako|e dokumentaristi~ki ra|en,
Guadalcanal Diary (Dnevnik s Gvadalkanala, 1943) izradili
su portret Amerike verne svoje idealima: model etni~ki {arolikih
Amerikanaca koji slo`no sara|uju. Ovi, kao i niz drugih
holivudskih ratnih filmova iz ovog perioda, imali su ~isto
propagandni zadatak — da »ma{u}i zvezdicama posutom
zastavom« nabildaju nacionalni ponos i moral, i da prika`u
plemenitost sopstvenih snaga, istovremeno kritikuju}i perfidnost
i podlost neprijatelja (ovo va`i za najve}i broj ratnih
filmova »Made in Beverly Hills« za vreme datog rata ili u
posleratnim periodima). Shodno ovom, u svojoj doslednoj
podr{ci nacionalisti~kim interesima, ovi ratni filmovi {ovinisti~kog
tipa ne prikazuju rat nimalo realisti~no, uspe{no izbegavaju}i
stvarnost ratnih u`asa. Oni prikazuju dobre
momke u sukobu s lo{im momcima (koji ~esto nose stereotipne
nalepnice: »kobasice«, »komunjare«, »mr{avci«,
»Huni« ili »lopu`e«). Me|utim, manje popularni ratovi (poput
onog Vijetnamskog), generisali su i filmove koji su se
prema njima odnosili kriti~ki. Naravno, izme|u onog {to je
portretisao Hollywood i onog {to su do`ivljavali neki od samih
filmskih stvaralaca uvek je postojao raskorak, ta~nije
tenzija.
Reditelji poput John Forda i Sam Fullera, na primer, koji su
zaista prisustvovali ratnim sukobima, znali su, umeli i mogli
da daju ve}u uverljivost i dublji smisao filmovima koje su
snimili, i na taj na~in ostave zave{tanje slede}oj generaciji.
Ameri~ki ratni filmovi ~esto se sjedinjuju s drugim `anrovima,
kao {to su ljubavno-pustolovni, komedija (crna) i suspense
thriller. Jedan broj tzv. ratnih filmova su zapravo istorijsko-epskog
karaktera — autenti~ni poku{aji da se ratno
iskustvo samih u~esnika, a ne sam rat kao takav, rekreira na
velikom ekranu. Neki drugi su u stvari vesterni, maskirani u
ratne filmove.
Ovaj `anr postoji jo{ od najranijih godina kinematografske
produkcije iz doba nemog filma. Ameri~ka istorija nesebi~no
pru`a filmskim stvaraocima brojne prilike uz obilje materijala,
od ratova s Francuzima i Indijancima preko Vijetnamskog
rata i dalje, ba{ kao i mnogobrojni ratovi 20. veka (pre
svega Prvi i Drugi svetski rat, ali tako|e i svi naredni ratovi).
Ratni film kao jedan od glavnih filmskih `anrova pojavio se
nakon izbijanja Prvoga svetskog rata.
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.
UDK: 791.222(73)(091)
Dejan D. Markovi}
Ameri~ki (anti)ratni film: sanitizovani
pogled na stvarnost*
* Tekst objavljujemo u srpskom izvorniku.
Robert Montgomery i John Wayne u filmu @rtvovani J. Forda (1945)
119