Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
IZ RANE POVIJESTI HRVATSKOG FILMA<br />
Uvod<br />
Od svih jugoslovenskih zemalja, Hrvatska je u razdoblju do<br />
1941. (a i posle Drugog svetskog rata) najvi{e privla~ila strane<br />
filmske stvaraoce, posebno kada se radilo o snimanju eksterijera<br />
za igrane filmove. Bila je to pre svega slikovita obala<br />
Jadrana, mnogobrojni otoci, `ivopisni mediteranski gradovi<br />
i ribarska sela, lepota narodnih no{nji i obi~aja, sve to<br />
utisnuto u kristalno plavo more. Uz to i `ivopisno priobalje,<br />
impresivne dinarske planine koje su se, ponegde, skoro nadnele<br />
nad obalu, bistre i brze reke koje se ulivaju u more, a u<br />
unutra{njosti zemlje, ne tako daleko od morske obale, guste<br />
{ume i sne`ni gorski vrhovi. Posebno je bila pogodna me|usobna<br />
blizina raznolikih ambijenata: istoga dana se moglo<br />
snimati i na morskoj obali i na planinskim vrhovima. Klimatski<br />
uslovi za snimanje <strong>filmski</strong>h eksterijera su bili veoma<br />
povoljni, jer je duga letnja sezona, prakti~no od aprila do<br />
oktobra, obezbe|ivala dobre uslove za rad <strong>filmski</strong>h ekipa i<br />
omogu}avala dug radni dan, {to je producentima bilo veoma<br />
va`no. Uz to, radna snaga (pomo}ni radnici i statisti) i<br />
tro{kovi prevoza i sme{taja <strong>filmski</strong>h ekipa su bili daleko manji<br />
negoli u drugim mediteranskim zemljama (na primer Italiji).<br />
Va`an ~inilac je bio i geografski polo`aj Hrvatske (Dalmacije)<br />
u odnosu na evropske filmske proizvodne centre u<br />
Nema~koj, Austriji i ^ehoslova~koj. @elezni~ke veze, preko<br />
Zagreba, odli~no su funkcionisale, srazmerno dobrim makadamskim<br />
drumovima moglo se lako sti}i do mora, a pomorski<br />
saobra}aj na Jadranu je bio dobro razvijen. [tavi{e, uo~i<br />
Drugog svetskog rata do Splita se moglo do}i i avionom, a<br />
do drugih jadranskih gradova hidroplanom ({to su neke<br />
filmske ekipe i koristile). S druge strane, tada{nje jugoslovenske<br />
dr`avne vlasti (centralne, regionalne i lokalne) pomagale<br />
su i podr`avale inostrana snimanja, smatraju}i, pre<br />
svega, da to doprinosi razvoju turizma i propagiranju lepota<br />
zemlje pomo}u filma, koji je od ranih dvadesetih godina<br />
pro{loga stole}a bio u svetu sve popularniji kao sredstvo masovne<br />
komunikacije. Zanimljiv je podatak do koga sam do-<br />
{ao u svojim dosada{njim istra`ivanjima, da su na tlu jugoslovenskih<br />
zemalja do raspada Kraljevine Jugoslavije aprila<br />
1941. snimljeni eksterijeri za 59 stranih igranih filmova, od<br />
~ega 48 na tlu Hrvatske, zapravo na Jadranu.<br />
U ovome tekstu }u se baviti isklju~ivo snimanjima eksterijera<br />
za inostrane neme i zvu~ne igrane filmove, dok }u isto<br />
tako zanimljive i zna~ajne podatke o inostranim dokumen-<br />
tarnim i `urnalskim snimanjima na tlu Hrvatske do po~etka<br />
Drugog svetskog rata ostaviti za neku slede}u priliku. U svome<br />
radu sam se koristio prvenstveno proverenim izvorima:<br />
primarnim (sa~uvanim filmovima), kojih je malo i od kojih<br />
sam samo neke video, i sekundarnim (podacima iz {tampe,<br />
arhivske gra|e koja mi je bila dostupna i objavljenim inostranim<br />
filmografijama) kojih je svakako vi{e, ali nisu uvek najsigurniji.<br />
Tako|e sam koristio i neke neobjavljene podatke<br />
malobrojnih istra`iva~a koji su se bavili ovom tematikom, 1<br />
{to }u u tekstu uvek posebno napomenuti. Koristim priliku<br />
da im se na tome najiskrenije zahvalim. O inostranim snimanjima<br />
kod nas, u jugoslovenskim zemljama, u periodu koji<br />
ovde obra|ujem dosad je pisano malo, uglavnom uzgred, u<br />
ponekom ~lanku ili studiji op{teg karaktera. Jedina celovita<br />
knjiga koja se time bavi je Stranci u raju, koju smo 1998.<br />
objavili Dinko Tucakovi} i ja. U toj knjizi, namenjenoj {irem<br />
krugu ~italaca, o filmovima su dati provereni, ali samo najosnovniji<br />
podaci. 2 Ovaj tekst — pisan specijalno za <strong>Hrvatski</strong><br />
<strong>filmski</strong> ljetopis — obuhvata ne{to ve}i broj filmova i daje<br />
potpunije podatke, ustvari sve ono {to nam je trenutno dostupno.<br />
Zbog toga postoji u ovom tekstu izvesna nesrazmera<br />
u obradi filmova: o nekima je napisano svega nekoliko re-<br />
~enica jer nema dovoljno izvornih podataka, tako da ih<br />
samo registrujem, dok su neki filmovi detaljnije obra|eni, uz<br />
citiranje napisa iz {tampe i <strong>filmski</strong>h kritika. Redosled navo-<br />
|enja filmova je hronolo{ki i prati inostrana snimanja kod<br />
nas, od prvog do poslednjeg poznatog ostvarenja. Radi potpunije<br />
slike navodim i naslove nekoliko filmova za koje nisam<br />
sasvim siguran da su zaista snimljeni kod nas, iako je to<br />
bilo tako objavljeno, kao i naslove filmova za koje ~ak nisam<br />
siguran da su uop{te snimljeni. Ali, po{ao sam od pretpostavke<br />
da }e ovaj tekst, mo`da, poslu`iti budu}im istra`iva-<br />
~ima za dalji rad, pa zato objavljujem sve do ~ega sam u svojim<br />
dosada{njim istra`ivanjima do{ao.<br />
Filmografija igranih filmova snimljenih u<br />
Hrvatskoj do 1941.<br />
(1) Napad na Narodnu banku u Rijeci (Assalto alla Banca<br />
Popolare di Fiume)<br />
Pr. Salvatore Spina (?), Trst, 1909; sc. Salvatore Spina (?); r:<br />
Salvatore Spina (?); k. Salvatore Spina ili neki od njegovih saradnika;<br />
ostali podaci nepoznati<br />
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.<br />
UDK: 791.62(4):908(497.5)"1909/1941"<br />
Dejan Kosanovi}<br />
Inostrana snimanja igranih filmova<br />
u Hrvatskoj do 1941.*<br />
* Tekst objavljujemo u srpskom izvorniku.<br />
129
Change language