Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
142<br />
Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 11 (2005), br. 42, str. 129 do 142 Kosanovi}, D.: Inostrana snimanja igranih filmova u Hrvatskoj do 1941.<br />
manja, a neki od njih i aktivno u~estvovali u njima (Branko<br />
Marjanovi}, Stevo Kljuji}, Anton-Harry Smeh i jo{ neki).<br />
Stimulativna je bila i zainteresovanost tada{nje dr`ave za filmska<br />
snimanja stranaca u na{oj zemlji, o ~emu sam ve} govorio<br />
u uvodnom delu ovog teksta. Posle 1931. godine, na primer,<br />
doneta je odluka o besplatnom prevozu dr`avnim `eleznicama<br />
svih stranaca koji su snimali filmove u Kraljevini Jugoslaviji<br />
i o njoj, {to je bio znak da su vlasti shvatile ne samo poslovnu,<br />
nego i propagandnu korist od snimanja inostranih filmova<br />
kod nas. U tome pogledu polo`aj doma}ih pionira filma<br />
bio je daleko slabiji, a naklonost dr`ave bila je usmerena<br />
prvenstveno prema strancima, verovatno zbog procene da od<br />
inostranih snimanja ima daleko vi{e koristi. Vasilije Zari}, sekretar<br />
Dr`avne filmske centrale, o tome je napisao:<br />
Vrednosna i bogata po izvanrednim odlikama i zanimljivom<br />
na~inu `ivota, jedinstvena po svojoj `ivopisnosti, interesantna<br />
i izrazita `ivotnim kontrastima i prirodnim lepotama,<br />
na{a zemlja je poslednjih godina postala ~itavo<br />
otkrovenje i privla~an predmet za strana filmska preduze-<br />
}a, koja se bave proizvodnjom filmova. U stranom i stru~nom<br />
filmskom svetu, bez ikakve na{e specijalne propagande,<br />
do{lo se do najubedljivijeg uverenja, da je na{a zemlja<br />
upravo predodre|en i obetovana za izvrsnu obradu<br />
<strong>filmski</strong>h radnji i da u svekolikom pogledu mo`e pru`iti sve<br />
one osobene, izrazite i neograni~ene mogu}nosti, koje su<br />
uslovljene za jedan jedinstveniji i bolji film, odnosno i sve<br />
u svemu, da omogu}i najvi{e umetni~ko filmsko stvaranje,<br />
a u pore|enju sviju vrednosti i op{tih odlika, da pru-<br />
`i vi{e i bolje nego ijedna druga zemlja. 8<br />
U prvom planu ovakvih razmatranja inostranih <strong>filmski</strong>h producenata<br />
i stvaralaca svakako je bila obala Jadrana, iako ne<br />
treba zanemariti i sli~ne prednosti drugih krajeva tada{nje<br />
Kraljevine SHS/Jugoslavije. Skoro svi strani <strong>filmski</strong> producenti,<br />
reditelji i glumci koji su boravili u Jugoslaviji veoma su<br />
se pohvalno izra`avali o mogu}nostima za rad i predvi|ali su<br />
»lepu filmsku budu}nost ove fotogeni~ne zemlje«. Ponekad su<br />
to bile samo kurotoazne izjave za {tampu, ali daleko ~e{}e<br />
izraz stvarne zainteresovanosti. Tako je Albert Viktor Brum iz<br />
Berlina predlagao 1932. godine »da se u Omi{u, na u{}u Cetine,<br />
izgradi Šnema~ko-jugoslovenskiš <strong>filmski</strong> studio, jer se na<br />
malom prostoru nalaze planine, klanci, {ume, livade, reke,<br />
morska obala, ostrva, bogati rezervoar ljudi razli~itih tipova:<br />
od najmarkantnijih karakternih glava staraca, do najlep{ih<br />
devojaka u Evropi, te elektri~na centrala — tako da samo treba<br />
izgraditi atelje za snimanje slike i zvuka... pa }e se tu izvr-<br />
Bilje{ke<br />
1 Mr. Radenko Rankovi}, vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti<br />
u Beogradu i Aleksandar Erdeljanovi}, Upravnik Arhiva Jugoslovenske<br />
kinoteke u Beogradu.<br />
2 Kosanovi}, Dejan i Tucakovi}, Dinko: Stranci u Raju, Stubovi kulture,<br />
Beograd, 1998.<br />
3 Vidi: Kosanovi}, Dejan, »Kopa~ blaga od Blagaja ili iskopavamo iz zaborava<br />
jedan stari film«, <strong>Hrvatski</strong> <strong>filmski</strong> ljetopis, Zagreb, 35/2003.<br />
4 Kljuji} Stevo (Stevan), publicista i knji`evnik iz Beograda, saradnik<br />
Jugoslovenskog prosvetnog filma.<br />
5 Branko Marjanovi} {kolovao se za film u Pragu, a zatim radio u predstavni{tvu<br />
Foxa u Zagrebu. Od 1932. saradnik je Jugoslovenskog<br />
{iti velika koncentracija filmske produkcije u Evropi« (dokumentacija<br />
Arhiva Jugoslavije, Beograd). Ruski glumac Vladimir<br />
Gajdarov, dugogodi{nji ~lan Moskovskog hudo`estvenog<br />
teatra, koji je ostvario mnoge uloge u evropskim nemim i<br />
zvu~nim filmovima, dolazio je 1929. u Beograd sa predlogom<br />
za osnivanje jednog nema~ko-jugoslovenskog preduze}a<br />
za snimanje filmova. Saradnik i reditelj UFA-e Paul Martin,<br />
po ro|enju Novosa|anin (pomo}nik reditelja na filmu Republika<br />
{iparica), dolazio je tridesetih godina u Beograd sa<br />
predlogom da se osnuje zajedni~ko nema~ko-jugoslovensko<br />
preduze}e za snimanje stranih i koprodukcionih filmova u<br />
Kraljevini Jugoslaviji. Baron Hans von Wolzogen, direktor<br />
proizvodnje berlinskog preduze}a Deutscher Film koje je<br />
1937. godine u Splitu snimalo eksterijere za film Princeza koralja,<br />
u svome govoru povodom po~etka snimanja na banketu<br />
u pansionu [iller u Splitu, istakao je »prirodne lepote na{ih<br />
krajeva, gostoljubivost i srda~nost na{eg naroda, te je rekao da<br />
Dalmacija u filmu ima vrlo lepu budu}nost«. To je prenela<br />
celokupna jugoslovenska {tampa. Septembra 1937. nema~ki<br />
<strong>filmski</strong> glumac Jakob Herbert vodio je sa {efom Centralnog<br />
presbiroa Vlade Kraljevine Jugoslavije Milanom Marjanovi-<br />
}em (ina~e zna~ajnim zagreba~kim publicistom, knji`evnikom<br />
i rediteljem kratkometra`nih filmova) pregovore o osnivanju<br />
nema~ko-jugoslovenskog dru{tva za snimanje filmova.<br />
Ali nijedna od navedenih inicijativa nije ostvarena, jer dr`ava<br />
nije bila zainteresovana za ulaganja u film; privatnih <strong>filmski</strong>h<br />
preduze}a sa nekim zna~ajnijim finansijskim mogu}nostima<br />
nije bilo, a doma}i pioniri filma su jedva sastavljali kraj s krajem.<br />
Zna~ajni posrednici pri odlu~ivanju stranih producenata<br />
da snimaju u tada{njoj Jugoslaviji bile su i evropske filmske<br />
zvezde na{eg porekla: Ita Rina, [tefica Vida~i}, Svetislav-<br />
Ivan Petrovi} i Zvonimir Rogoz.<br />
Inostrana snimanja eksterijera za igrane filmove na tlu Hrvatske,<br />
odnosno u Dalmaciji — a to je bilo preko 80% svih snimanja<br />
te vrste u Kraljevini SHS/Jugoslaviji — svakako predstavljaju<br />
sastavni deo na{e (zajedni~ke) filmske pro{losti, a<br />
posebno pro{losti kinematografskih delatnosti u Hrvatskoj.<br />
Veliki broj ovih filmova je sa~uvan i vredelo bi ih sakupiti<br />
prou~avanja radi, makar elektronske ili digitalne kopije (jedan<br />
od zadataka Kinoteke Hrvatske), jer su to va`ni istorijski<br />
dokumenti koji }e doprineti da saznamo ne samo kakve su<br />
bile filmske aktivnosti stranaca u nas, ve} i kako su nekada<br />
izgledali, na crno-belom filmu, neki na{i ljudi i krajevi koje<br />
danas posmatramo u drugom vremenu iz drugog ugla i o kojima<br />
saznanja sti~emo pomo}u savremene tehnike pokretnih<br />
slika u boji.<br />
prosvetnog filma. Od 1942. u hrvatskoj i jugoslovenskoj kinematografiji<br />
re`irao veliki broj dokumentarnih i ~etiri igrana filma.<br />
6 Toma{i} Stanko, publicista i <strong>filmski</strong> kriti~ar iz Zagreba, 1932. postavljen<br />
za {efa ekspoziture Dr`avne filmske centrale u Zagrebu, da bi<br />
ubrzo postao Upravnik DFC u Beogradu i na tom polo`aju ostao do<br />
1941. godine.<br />
7 Najsigurniji izvori su Filmski godi{njaci za 1936, 1937-38. i 1938-39.<br />
godinu koji su bili poluzvani~na izdanja Dr`avne filmske centrale.<br />
Ure|ivao ih je sekretar DFC Vasilije Zari}.<br />
8 Filmski godi{njak za 1936. godinu, Beograd.<br />
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.
Change language