Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 11 (2005), br. 42, str. 129 do 142 Kosanovi}, D.: Inostrana snimanja igranih filmova u Hrvatskoj do 1941.<br />
skom kamerom. U daljini se vidi primorski grad (Split ili<br />
Trogir). Istovremeno jedna filmska ekipa snima film o poteri<br />
motornim ~amcem za krijum~arima. Posle snimanja reditelj<br />
poziva Admirala da se priklju~i ekipi, ne znaju}i ko je on.<br />
Zabunom filmska ekipa sti`e u neko malo mesto i zavr{ava<br />
u dvorcu lokalnog vlastelina — rasko{ni ambijent u mediteranskom<br />
eksterijeru, verovatno sniman kod nas. Admiral se<br />
zaljubljuje u vlastelinovu lepu k}er, otkriva da je on ustvari<br />
princ i sve se zavr{ava hepiendom (sadr`aj prepri~an na<br />
osnovu zabele{ki prof. Radenka Rankovi}a koji je video<br />
film). Film je prikazivan u Jugoslaviji 1934. godine, a {tampa<br />
je kritikovala {to na {pici filma nigde nije nazna~eno da<br />
je snimano i kod nas.<br />
Kopija filma se ~uva u Nema~kom filmskom arhivu (Bundesarchiv-Filmarchiv.)<br />
(31) Ostrvo (Die Insel)<br />
Pr. UFA, Berlin, 1934; sc. Harald Bratt, Emil Burri (prema<br />
istoimenom pozori{nom komadu Haralda Bratta); r. Hans<br />
Steinhoff; k. Konstantin Irmen-Tschet; gl. Werner Bochmann,<br />
Hans-Otto Borgmann; ul. Brigitte Helm, Willy Fritsch, Otto<br />
Tressler, Heinz von Cleve, Françoise Rosay; c/b, zvu~ni, 2723<br />
m<br />
Ovo je {pijunsko-diplomatskog film ~ija se radnja doga|a<br />
Ju`noj Americi, a dalmatinski pejsa`i predstavljaju taj kontinent.<br />
Turisti~ki Lloyd (Beograd, 12. 7. 1934) pisao je o dolasku<br />
ekipe i snimanju: »Kako ovi <strong>filmski</strong> starovi u Dalmaciji<br />
imaju kroz najkra}e vreme da odigraju nekoliko ve}ih scena<br />
za doti~ni film, odmah su sutradan po dolasku u Split vr-<br />
{ili snimanje na obali, ispod gustih redova palmi i gradske ~esme.<br />
— Glumci i re`iser su bili naro~ito zadovoljni splitskim<br />
pejsa`om, jer palme, more i ku}e odli~no odgovaraju zahtevima<br />
filma i zamisli re`isera. Osobito je simpati~no {to je<br />
ovo poznato nema~ko filmsko poduze}e uvidilo da je na{a<br />
zemlja i rivijera najpristupa~nija i najpodesnija za filmovanje,<br />
budu}i i uz ogromne u{tede poduze}u, odgovara svim<br />
najstro`im zahtevima estetike i tehnike sa raznih gledi{ta.<br />
(...) Na 17. juna, prugom Dubrova~ke plovidbe, u 10 ~. pre<br />
podne svi <strong>filmski</strong> starovi su otputovali za Dubrovnik, gde }e<br />
se nastaviti snimanje me|u alojama, agavama i palmama<br />
(...) a zatim }e se preko Splita povratiti u Nema~ku.« Reditelj<br />
Steinhoff je tada ve} bio priznati <strong>filmski</strong> autor nacisti~ke<br />
kinematografije (prethodne godine je snimio film Hitlerjugendovac<br />
Kveks — Hitlerjunge Quex).<br />
Kopija filma se ~uva u Nema~kom filmskom arhivu (Bundesarchiv-Filmarchiv.)<br />
(32) Gospo|ica sa {altera post-restant (Panienka z Poste<br />
Restante)<br />
Pr. Gulanicki-film, Var{ava, 1935; sc. ?; r. Jan Nowina-<br />
Pscybylski i Michal Waszynski; k. ?; ul. Alma Kar, Aleksander<br />
Zabczynski, Mieczyslawa Cwiklinska; ? Ostali podaci zasad<br />
su nepoznati: filmografije poljskog igranog filma do Drugog<br />
svetskog rata mi nisu bile dostupne, a u op{tim <strong>filmski</strong>m leksikonima<br />
se ovaj film ne pominje.<br />
Nowina-Pscybylski je poljski <strong>filmski</strong> reditelj koji je posle<br />
1931. realizovao desetak igranih filmova, a njegov koreditelj<br />
Michal Waszynski je radio u pozori{tu; realizovao je dvade-<br />
136<br />
setak poljskih igranih filmova, a od 1946. delovao je u Italiji<br />
kao producent i reditelj. Alma Kar je bila zvezda poljskog<br />
filma tridesetih godina. Jedino se sigurno zna da je Dr`avna<br />
filmska centrala iz Beograda 1934. godine »odobrila snimanje<br />
putopisnih scena« za taj film.<br />
Nije poznato da li je film sa~uvan.<br />
(33) Teku}e zlato<br />
Pr. Fortuna film, Prag, 1935; ostali podaci nisu poznati<br />
O ovome filmu nema nikakvih podataka, osim jednog dela<br />
novinskog teksta objavljenog u beogradskoj Politici 2. marta<br />
1936, u kome se izri~ito navodi: »Pro{le godine u na{oj zemlji<br />
vr{ilo je snimanje pet stranih <strong>filmski</strong>h preduze}a... Šzatim<br />
da je to obavilo i preduze}eš Fortuna film, Prag, pomorske<br />
scene za film ’Teku}e zlato’.« Ovo je u ~lanku navedeno<br />
na osnovu podataka Dr`avne filmske centrale u Beogradu,<br />
te je verovatno da je takva dozvola za snimanje izdata i snimanje<br />
obavljeno, premda se u sa~uvanim dokumentima<br />
DFC ne pominje ni taj producent, niti pominje naslov filma.<br />
Nisam nigde na{ao nikakve odgovaraju}e filmografske podatke.<br />
Mogu}e je da film nikada nije realizovan, ili da je taj<br />
snimljeni materijal preuzeo producent jednog od ~e{kih filmova<br />
koje kasnije navodim.<br />
Nije poznato da li je film sa~uvan.<br />
(34) A `ivot te~e dalje (A `ivot jde dál)<br />
Pr. Olimpia, Prag (zapo~ela 1933), Paris-Prag Film, 1935; sc.<br />
Dryjak Horky i Zvonimir Rogoz; r. Karl Junghans i F.W. Kraemer;<br />
k. Jaroslav Bla`ek, Jan Stallich i Anton-Hari Smeh; gl.<br />
Josip Slavenski; ul. Ita Rina, Ladislav Struna, Zvonimir Rogoz,<br />
Zlata Dryáková, Vera Baranovska; c/b, zvu~ni, 2439 m<br />
Film je realizovan u saradnji sa Jugoslovenskim prosvetnim<br />
filmom iz Beograda, ~iji su predstavnici u ekipi bili Stevo<br />
Kljuji} 4 i Branko Marjanovi}. 5 Snimanje je zapo~elo 1933, a<br />
zavr{eno 1935. godine. Prvi reditelj je bio Karl Junghans,<br />
navodno Ejzen{tejnov u~enik, koji je radio sporo, bez knjige<br />
snimanja i ote`ao rad, kako u Jugoslaviji, tako i u ^ehoslova~koj.<br />
To je dovelo do sukoba u ekipi, tako da je film od<br />
Olimpije preuzelo preduze}e Paris-Prag Film i anga`ovalo<br />
drugog reditelja — Amerikanca ~e{koga porekla F.W. Kraemera.<br />
Melodramski sadr`aj filma je iz na{ih krajeva: u malom<br />
mestu na moru `ive ribar Ivo (Ladislav Struna) i njegova<br />
lepa `ena Marija (Ita Rina). Izbija Prvi svetski rat, Ivo odlazi<br />
na front, a `enu poverava svome najboljem drugu Nikoli<br />
(Zvonimir Rogoz), koji je hrom, pa ne ide u vojsku. Sti`e<br />
vest da je Ivo poginuo — pa se Nikola, koji je oduvek bio zaljubljen<br />
u Mariju, njome i `eni. Me|utim Ivo je bio dugo u<br />
zarobljeni{tvu bez mogu}nosti javljanja i vra}a se u selo ba{<br />
na dan kada se Marija pora|a. Ne `ele}i da kvari sre}u svojoj<br />
(biv{oj) `eni i svome najboljem drugu, Ivo zauvek odlazi,<br />
a Marija i Nikola nikad ne}e saznati da je on ustvari `iv!<br />
Ovome ~e{kom filmu, koji je dugo sniman u saradnji sa JPF,<br />
bio je dat veliki publicitet, posebno jer su u njemu igrali na{i<br />
glumci i evropske filmske zvezde Ita Rina i Zvonimir Rogoz.<br />
Snimano je u Splitu, Solinu, [ibeniku, Trogiru, Visu, a najvi-<br />
{e na Komi`i. Ekipa je imala na raspolaganju jahtu sa dvadeset<br />
~etiri kreveta, a delove filma je snimio saradnik JPF An-<br />
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.
Change language