You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 11 (2005), br. 42, str. 119 do 128 Markovi}, D. D.: Ameri~ki (anti)ratni film: sanitizovani pogled na stvarnost<br />
sam da u krupnom planu prika`em mu{ki ru~ni ~asovnik,<br />
na ruci vojnika koji mrtav le`ao pokraj obale. I talas za<br />
talasom koji prelaze preko njega. I, veoma postepeno, u<br />
kratkim intervalima, vidimo kako vreme prolazi... Sat pokazuje<br />
7, 7:30, 7:35, i voda Kanala po~inje da se crveni.<br />
7:40 je, 8, 8:30. Voda je sve crvenija. A u 9:25, ona je<br />
boje krvi. Po meni, to je bio najbolji na~in da se bilo kome<br />
prika`e, vizuelnim putem, u onoj meri u kojoj je mogu}e<br />
pribli`iti se realizmu, jedna misao: krv.«<br />
U inscenaciji D-dana za The Longest Day u~estvovalo je oko<br />
deset hiljada ljudi, od kojih je najve}i broj bio u ameri~kim i<br />
francuskim uniformama. Kao i u stvarnom doga|aju, u njemu<br />
su u~estvovale ~etiri nacije, tako da je i sama pri~a ispri-<br />
~ana iz ~etiri razli~ita ugla.<br />
Verovatno je samo stvarna invazija bila komplikovanija od<br />
logisti~ke strane realizacije ovog filma. Po svemu sude}i, Zanuck<br />
je bio fasciniran idejom o tome da sam, Homeru nalik,<br />
ispri~a tu ratnu pri~u, tj. da rekreira ~itav taj doga|aj na filmu.<br />
Kao producent, on je li~no tra`io po jednog reditelja iz<br />
svake od zemalja u~esnica (Amerika, Engleska, Francuska, i<br />
Nema~ka). Me|utim, oni su tu manje-vi{e ostali u drugom<br />
planu, jer je Zanuck bio taj koji je upravljao ~itavom operacijom,<br />
i li~no re`irao veliki broj ameri~kih i engleskih epizoda<br />
u ovoj nesumnjivo sjajnoj produkciji, i filmskom epu par<br />
excellence, »jedinstvenom izrazu veli~anstvenosti i slave<br />
ameri~kog iskustva u Drugom svetskom ratu«.<br />
S druge strane, Sam Fuller je `eleo da nam ka`e, u onoj meri<br />
u kojoj je to jedan <strong>filmski</strong> reditelj u stanju, kako je zaista bilo<br />
biti tamo. Da uhvati i najmanje pokrete, gestove ruku i lica,<br />
spori trenutak koji pro`ivljava vojnik na frontu u krajnje<br />
zgusnutom krupnom planu, `eleo je da se stvari doga|aju —<br />
kao i u stvarnosti — nekontrolisano, neo~ekivano. Pored<br />
svega toga, on je `eleo i da otkloni svaku sentimentalnost<br />
prema vodu kao takvom.<br />
Direktno iskustvo u ratu menjalo je reditelje i fizi~ki i mentalno.<br />
Dok je re`irao jedan od svojih dokumentarnih filmova,<br />
John Ford je preuzeo kameru od svog kamermana neposredno<br />
nakon toga {to je ovaj tragi~no nastradao.<br />
Fordovo ratno iskustvo (Ford je komandovao terenskim fotografskim<br />
odeljenjem ameri~kog Ureda za strate{ke slu`be)<br />
jasno je oblikovalo njegov sumoran, elegi~an i neobi~no li-<br />
~an film They Were Expendable (@rtvovani, 1945), veliki ratni<br />
oma` onima koji su slu`ili zvezdice, snimljen odmah nakon<br />
zavr{etka Drugog svetskog rata. Film u kome se, u skladu<br />
s Fordovim li~nim mitolo{kim ube|enjem, heroizam<br />
izjedna~ava sa slu`enjem u armiji. Kao i mnogi drugi holivudski<br />
ratni filmovi, i ovaj je napravljen po ve} utvr|enom<br />
{ablonu: Moramo da napravimo ratni film, pored toga moramo<br />
da napravimo film koji }e naterati ljude da `ele da se<br />
pridru`e armiji... S obzirom na ~injenicu da je Ford bio izuzetno<br />
poetski nadahnut <strong>filmski</strong> reditelj, sve li~nosti u ovom<br />
njegovom filmu ispunjene su tolikom ubedljivo{}u, `ivotno-<br />
{}u, da postoje same za sebe, i predstavljaju ne{to {to je ve}e<br />
od njih samih, a ne puko sredstvo za odvijanje same pri~e.<br />
Vrednost ovog filma je i u tome da u njemu nema apsolutno<br />
122<br />
ni traga od konvencionalnog tempa akcije karakteristi~nog<br />
za holivudski film.<br />
Kraj rata doveo je i do kraja partnerskog odnosa izme|u<br />
Washingtona i Hollywooda. Me|utim, publika je i dalje `elela<br />
da gleda pobedni~ku paradu uz obavezne kokice. Filmovi<br />
koji prikazuju Drugi svetski rat bili su (i delimi~no ostali)<br />
toliko popularni i uspe{ni delimi~no i zato {to zadovoljavaju<br />
potrebu u (ameri~koj) publici da im veruje, da veruje John<br />
Wayneu — kli{eu za ameri~ku predstavu o ma~ou, kauboju/ratniku<br />
koji, naravno, nikada nije bio u ratu): Evo herojskog<br />
vojnika, istaknutog vo|e na{ih trupa...! U Pesku Iwo<br />
Jime stari, prevejani John Wayne, ta hodaju}a konvencija sa<br />
srebrnog ekrana, predstavlja o~insku figuru i visokonaponskog<br />
lidera i prekaljenog patriotu koji }e nau~iti novu generaciju<br />
kako da postanu najnoviji modeli nezaustavljivih ma-<br />
{ina za ubijanje i kako nastaviti dalje... I tako, kada je sjajno<br />
odradio svoj posao, a oni postali dobri, ~vrsti marinci, on<br />
mo`e i da nastrada, jer mi sada pouzdano znamo da }e korpus,<br />
marinski korpus istrajati. I tako se cowboy Wayne hrabro<br />
zatr~ava uz pe{~ani breg kao neustra{ivi predvodnik, a<br />
sve dalje je... istorija. Ratni film, malo-pomalo, stekao je pokreta~ku<br />
silu i poprimio ton koji se mogu osetiti i dan danas!<br />
Uzgred, John Wayne je i dalje veliki miljenik/maskota<br />
ameri~kih marinaca, koji jo{ uvek dr`e njegove slike po zidovima<br />
svojih kancelarija i baza {irom sveta.<br />
Drugi svetski rat video je i pojavu profesionalnih ratnih kamermana,<br />
obi~no naoru`anih s pi{toljem u jednoj i kamerom<br />
u drugoj ruci. Po prvi put, {iroka publika mogla je redovno<br />
da gleda <strong>filmski</strong> materijal snimljen tokom ratnih operacija<br />
u okviru nedeljnog filmskog `urnala. Taj nesumnjivo<br />
sjajno organizovani fotografski napor istovremeno je pru`ao<br />
i marinskom korpusu dovoljno korisnih informacija o tome<br />
{ta se zaista doga|a u vatrenim okr{ajima na liniji fronta,<br />
uklju~uju}i tu i snimke neprijatelja na borbenom polo`aju.<br />
Naravno, celokupan <strong>filmski</strong> materijal, tokom ~itavog Drugog<br />
svetskog rata, prethodno je i{ao na pomna celodnevna<br />
pregledavanja u Washington. Tokom tih nezaobilaznih seansi,<br />
tamo zaposleni eksperti pored sticanja uvida u tok samih<br />
ratnih operacija, pregala~ki su tragali i za stvarima koje su<br />
pored toga {to su bile stvarne, bile i vrlo efektne i mogle sjajno<br />
da se iskoriste u daljoj holivudskoj produkciji.<br />
Mnogi su smatrali da je ovaj dokumentarni <strong>filmski</strong> materijal<br />
razotkrio ratnu stvarnost. Me|utim, neki od ratnih veterana<br />
imali su o tome druga~ije mi{ljenje. Kada je Sam Fuller snimao<br />
jedan dokumentarac o Korejskom ratu, on se usudio da<br />
dovede u pitanje moralnu ispravnost ~itave holivudske pobedni~ke<br />
parade. Na velikom ekranu, po prvi put, na{la su<br />
se heterogena ose}anja Amerike o sopstvenom dru{tvu, rasnim<br />
pitanjima i spoljnoj politici, naravno, prethodno cenzurisanim<br />
od strane stanovitog O.W.I.-ja.<br />
Takozvana moralna ve}ina u Americi smatrala je da su pedesete<br />
bile era Eisenhowera i golfa, dok su one zapravo predstavljale<br />
eru prepunu raznovrsnih kulturnih tenzija. Uzmimo,<br />
na primer, rasnu tenziju koju vidimo u prvom planu u<br />
filmu o ludilu rata The Steel Helmet (^eli~ni {lem, 1951)<br />
Sama Fullera, koji je dijametralno suprotna pri~a u odnosu<br />
na, recimo, ve} pomenuti Bataan. Kriti~ari su, naravno, bili<br />
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.
Change language