Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 11 (2005), br. 42, str. 119 do 128 Markovi}, D. D.: Ameri~ki (anti)ratni film: sanitizovani pogled na stvarnost<br />
Christopher Walken u filmu Lovac na jelene M. Ciminoa (1978)<br />
postaviti tezu da u post(knji`evno)obrazovanom dru{tvu, u<br />
kome se ~ita sve manje i manje knjiga, a pravi sve vi{e i vi{e<br />
filmova, <strong>filmski</strong> stvaraoci nose rastu}u odgovornost istinskih<br />
istorijskih hroni~ara, jer ve}ina ljudi otkriva istoriju upravo<br />
kroz/preko njih.<br />
Jedan od problema s ovim u vezi jeste taj da nema apsolutne<br />
objektivnosti ni u istoriji, a ni u filmskom stvarala{tvu, pa<br />
~ak ni u onom dokumentarnom. Mogu}e je, bukvalno, nasumi~no<br />
izabrati bilo koju istorijsku temu, i zatim prona}i<br />
bezbroj razli~itih, a ~esto i suprotnih vi|enja/tuma~enja.<br />
Film je toliko fleksibilan i koherentan medij, da se uz pomo}<br />
njega mogu stvoriti vi{estruke »stvarnosti« koje ba{ nisu u<br />
potpunosti stvarne. Drugim re~ima, postoji bezbroj na~ina<br />
da se istorija okrene naglava~ke.<br />
Filmsko stvarala{tvo i istorija uzajamno isklju~uju jedno drugo<br />
kada se radi o istoriji i dola`enju do iste. Istori~arima nije<br />
dozvoljeno da izmi{ljaju stvari/dijaloge/ljude — zapravo sve<br />
ono {to je apsolutno neophodno u stvaranju jednog filma.<br />
Filmovi, kao fiktivne re-kreacije, mogu biti ili ne biti verni<br />
istoriji, ali najva`nija stvar tu je prikazati ih, i onda otvoreno<br />
raspravljati o njima, ne cenzuri{u}i ni{ta.<br />
Jedno je tu sigurno — finalni kulturni »proizvod«, bio to holivudski<br />
igrani film ili istorijski ud`benik ili dokumentarac,<br />
mo`e nas, svaki od njih na sopstveni na~in, dovesti u vezu sa<br />
pro{lo{}u i re}i nam ne{to o nama samima kao i ne{to o ~udnovatosti<br />
pro{losti i mogu}nostima koje je ona jednom sadr-<br />
`avala.<br />
124<br />
Odlu~uju}e pitanje vi{e nije bilo odsustvo filmova o ameri~kom<br />
ratovanju u Vijetnamu, ve} autenti~nost istorije koju<br />
ovi filmovi prikazuju. Naravno, ovde se ne govori o flagrantnim<br />
distorcijama koje se obi~no pominju, poput velikih geografskih<br />
distorcija u Zelenim beretkama ili kulturnim distorcijama<br />
u Lovcu na jelene. Kada govorimo o autenti~nosti<br />
holivudskih ratnih filmova, mislimo na dve stvari: kako ovi<br />
filmovi poku{avaju da nam se predstave kao autenti~ni, i<br />
kako ta njihova »autenti~nost« zapravo nije ni{ta drugo do<br />
produkat podvrgavanja istorije narativnim konvencijama<br />
Hollywooda.<br />
Filmovi o ameri~kom pohodu na Vijetnam strukturirani su<br />
oko konfrontacije izme|u »`elje« i »istorije«. Osnovni problem<br />
sastojao se u tome {to, za razliku od prethodnih ameri~kih<br />
ratnih do`ivljaja, ovog puta nije bilo popularnog kulturnog<br />
arhetipa koji bi lepo objasnio uspe{an otpor Vijetnamaca<br />
stranom okupatoru. Radilo se o tom da je »fino {telovanje«<br />
izme|u puste `elje, kako je isti predstavljen u holivudskim<br />
filmovima, i stvarnih doga|aja oko ameri~kog anga`mana<br />
u Vijetnamu, prili~no omanulo.<br />
Kako je to, onda, Hollywood tada skupio »hrabrost« i, u<br />
okviru svog »legitimnog vi|enja sveta«, pokrenuo naizgled<br />
beskrajnu bujicu filmova »o Vijetnamu«? Odgovor se tu name}e<br />
sam po sebi: ~im se jedan film o ratu u Vijetnamu pokazao<br />
profitabilnim, nagrnuli su drugi. Nesuglasice oko samog<br />
rata u Vijetnamu, podrazumeva se, ustupile su mesto ne<br />
samo konsenzusu da je Amerika »izgubila taj rat«, ve} i donekle<br />
nevoljnom konsenzusu da je taj rat bio »nepravedan«.<br />
Treba svakako naglasiti da se tu ipak radilo o moralnoj, a ne<br />
o politi~koj proceni. S druge strane, kao {to to dobro znamo,<br />
melodrama uvek garantuje pobedu nad silama istorijske<br />
promene.<br />
Tradicionalna melodramska formula je, dakle, pru`ila holivudskom<br />
filmu o Vijetnamskom ratu prepoznatljivu i reproduktibilnu<br />
formu koja omogu}ava preina~avanje istorijskog<br />
gubitka u glamuroznu pobedu. Ovaj narativni zadatak prili~no<br />
je lako ostvariti ako je »izgubljeni« rat u Vijetnamu samo<br />
pretekst za strip poduhvate Sylvester Stallonea i Chuck Norrisa.<br />
[to se ti~e ozbiljnijih filmova na ovu temu, melodramsko<br />
ponovno uspostavljanje reda putem trijumfa dobrog nad<br />
zlom o~igledno je u kontradikciji sa stvarnim ratom koji je<br />
ameri~ka nacija smatra ne samo »izgubljenim« nego i »pogre{nim«.<br />
Drugim re~ima, Hollywood ne samo {to je morao<br />
da poku{a da re{i uop{tenu kontradiktornost izme|u istorije<br />
i `elje, ve} i da to uradi na na~in koji }e omogu}iti (re)kreaciju<br />
ameri~kog identiteta u okviru melodramskog konteksta<br />
Dobrog i Pravednog. Jer, melodrama pre svega podrazumeva<br />
dramu identiteta.<br />
Te{ko}e pri rekonstruisanju »postvijetnamskog« nacionalnog<br />
identiteta u okviru pomenute formule bile su vi{e nego<br />
o~igledne. Nakon povla~enja ameri~kih trupa iz Vijetnama,<br />
nacionalni identitet sazdan na vojnoj pobedi i moralnoj<br />
ispravnosti ameri~ke uloge u Drugom svetskom ratu delovao<br />
je kao velika samoobmana. Nakon vijetnamske lekcije,<br />
ve}ina Amerikanaca vi{e nije mogla da samozadovoljno smatra<br />
sebe ~asnim ljudima koji nepogre{ivo stoje na strani istine,<br />
plemenitosti i pravednosti. Ovo potvr|uje i o~igledni ne-<br />
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.
Change language