Hrvatski filmski savez

Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 11 (2005), br. 42, str. 129 do 142 Kosanovi}, D.: Inostrana snimanja igranih filmova u Hrvatskoj do 1941.
vlasti). Film je zavr{en neposredno pred izbijanje Drugog
svetskog rata — premijerno je prikazan u Pragu 25. 8. 1939.
(^e{ka je tada ve} bila pod nema~kom okupacijom).
Negativ i kopije filma se ~uvaju u ^e{kom filmskom arhivu
u Pragu.
(47) Svadbeno putovanje utroje (Hochzeitsreise zu Dritt)
Pr. AlgefaFilm GmbH, Wien, 1939; sc. Hubert Marischka,
Rudolf Dortenwald, po romanu F. B. Cortana; r. Hubert Marischka;
k. Eduard Hoesch; gl. Harld Böhmelt; ul. Maria Andergast,
Johannes Rieman, Herbert Ernst Groh, Paul Hörbiger;
c/b, zvu~ni, 2642 m
Komedija zabune: dvoje mladih, zaljubljenih, predstavljaju
se strogoj tetki kao bra~ni par, da bi na kraju zaista zavr{ili
pred oltarom. Enterijeri i deo eksterijera su snimljeni u
Be~u, a deo eksterijera u Dubrovniku. Film je zavr{en i odobren
za javno prikazivanje posle izbijanja Drugog svetskog
rata (28. oktobra 1939).
Kopija filma se ~uva u Nema~kom filmskom arhivu (Bundesarchiv-Filmarchiv.)
(48) Otok izgubljenih la|a
— naslov projekta na nema~kom nije poznat
Pr. Tobis Film, Berlin; ? — Film nije snimljen, ali kao neostvareni
projekat pripada ovoj filmografiji!
Samo desetak dana pre izbijanja Drugog svetskog rata, 21.
avgusta 1939, u Split su stigli specijalnim avionom reditelj i
glumac Harry Piel, direktor produkcije nema~kog preduze-
}a Tobis Film Schreiber i dva scenografa, radi priprema za
snimanje filma koji je najavljen pod naslovom Otok izgubljenih
la|a. Oni su obilazili terene, koji su Pielu ve} bili poznati,
ali zbog izbijanja Drugog svetskog rata do realizacije ovoga
filma nikada nije do{lo.
Va`nost stranih gostuju}ih snimanja
Prema ovom filmografskom popisu, od 1909. do 1939. na
tlu Hrvatske su obavljena snimanja eksterijera za 48 inostranih
igranih filmova — 26 nema~kih, devet austrijskih, devet
~e{kih, dva ma|arska i po jedan britanski i poljski. Uz napomenu
da, mo`da, neki od navedenih filmova nisu kona~no
realizovani, {to ne umanjuje broj snimanja, ali i uz mogu}nost
da ih je snimljeno vi{e, a da o tome zasad nemamo podataka,
posebno za period nemog filma.
Naime, do osnivanja Dr`avne filmske centrale, odnosno do
1932. godine, nije bilo obaveznog prijavljivanja vlastima
svih stranih snimanja, tako da je mogu}e da je u tom periodu
neki podatak promakao. Tek prema odredbama Zakona
o ure|enju prometa filmova, koji je donela Narodna skup-
{tina Kraljevine Jugoslavije decembra 1931, Dr`avna filmska
centrala bila je nadle`na da odobrava i prati rad na snimanju
stranih filmova na teritoriji cele Kraljevine. Da bi se
dobila dozvola za snimanje, preduze}e ili lice koje je `elelo
vr{iti snimanja moralo je podneti DFC »uz propisno taksiranu
predstavku... i spisak sviju va`nijih lica koja u~estvuju u
snimanju (vo}stvo, umetni~ko i tehni~ko osoblje)... U slu~aju
snimanja zabavnih filmova podnosi se na potreban uvidjaj
i re`ijska knjiga snimanja, pored kra}eg opisa sadr`aja«. Na-
Ita Rina
`alost, arhiva Dr`avne filmske centrale Kraljevine Jugoslavije
u kojoj bi se moglo na}i mnogo dragocenih podataka uni-
{tena je za vreme Drugog svetskog rata, pa se mo`emo osloniti
samo na povremeno objavljivane izve{taje DFC o inostranim
snimanjima kod nas7 i, naravno, na {tampu. Stoga je
mogu}e da i u popisu koji se odnosi na period posle 1932.
ima propusta. Uveren sam da u arhivskoj gra|i lokalnih vlasti
(banovinskih, okru`nih, posebno u Splitu i Dubrovniku)
ima dosta dokumenata i potpunijih podataka koji se odnose
na snimanja filmova koje sam ja samo pomenuo. Nadam se
da }e ova (prva verzija) filmografije inostranih filmova snimljenih
na tlu Hrvatske istovremeno biti izazov mladim
istra`iva~ima da nastave istra`ivanja ove vrste.
Ova inostrana snimanja svakako, bez obzira u kakvim su
uslovima vr{ena, predstavljaju zna~ajan deo rane filmske
pro{losti Hrvatske. Tokom dvadesetih i tridesetih godina u
Dalmaciji je boravio veliki broj evropskih filmskih stru~njaka,
poznatih reditelja (Mihály Kertész — Michael Curtiz,
Alexander Korda, Friedrich Murnau, Georg Jacoby, Harry
Piel, Hans Steinhoff, Geza von Bolvary, Hubert Marischka i
dr.), zatim svojevremeno popularnih filmskih glumaca (Lucy
Doraine, Mary Jansova, Asta Nielsen, Michael Varkonyi,
Olga Tschechowa, Lily Damita, Harry Liedtke, Käthe von
Nagy, Willy Frost, Marika Rökk, Ita Rina, Svetislav-Ivan Petrovi},
Zvonimir Rogoz, i mnogi drugi). Snimale su dobro
organizovane filmske ekipe tada vode}ih evropskih kinematografija,
uz kori{}enje najbolje filmske tehnike — a to je
svakako uticalo i na na{e pionire filma koji su pratili ta sni-
141
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 42/2005.