Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
A B C ^ D D` E F G H I J K L M N O P R S [ T U V W X Y Z @<br />
idealiziranje gr~. pretstavuvawe <strong>na</strong> ne{to {to ne e sovr{eno kako sovr{eno,<br />
prika`uvawe <strong>na</strong> ne{to vo podobro svetlo odo{to e, razubavuvawe<br />
<strong>na</strong> stvarnosta.<br />
idealno gr~. 1 ne{to {to se zamisluva kako ideja, 2. zamisleno, koe realno<br />
ne postoi, nestvarno, 3. sovr{eno, primerno, sjajno, prekrasno,<br />
ne{to {to mu odgovara <strong>na</strong> idealot, <strong>na</strong> vozvi{enoto.<br />
idealno pravo gr~. prirodno pravo.<br />
ideen gr~. zamislen, koj postoi samo kako ideja, misloven, uveren, predaden<br />
kon nekoja ideja.<br />
ideja gr~. 1. misla, poim, (pretstava vo mislite) za nekoj predmet ili<br />
pojava, 2. glav<strong>na</strong> misla (zamisla, koncepcija), <strong>na</strong> nekoe (<strong>na</strong>u~no, umetni-<br />
~ko, politi~ko) delo, zamisla, plan, <strong>na</strong>crt, dosetka za ne{to, 3. vo idealisti~kata<br />
filozofija poim <strong>na</strong> nekoe sovr{enstvo koe ne se <strong>na</strong>o|a vo<br />
iskustvoto.<br />
idelologija gr~. 1. sistem <strong>na</strong> idei, pretstavi, <strong>poimi</strong> <strong>na</strong> nekoja grupa, 2.<br />
<strong>na</strong>uka za ideite.<br />
idem per idem (lat. isto so isto) objasnuvawe <strong>na</strong> nekoj poim so nego<br />
samiot.<br />
idemist (lat. idem est isto e) toj koj odobruva se, koj so se se soglasuva,<br />
koj <strong>na</strong> se vika amin - ami<strong>na</strong>{.<br />
identi~en lat. ist, istoviden, celosno ed<strong>na</strong>kov, koj ima isto z<strong>na</strong>~ewe.<br />
identifikacija lat. 1. poistovetuvawe, vospostavuvawe <strong>na</strong> identi~nost,<br />
2. psih. po~ituvawe, voshituvawe i sledewe i prifa}awe <strong>na</strong> veruvawata,<br />
stavovite i normite <strong>na</strong> odnesuvawe <strong>na</strong> drugot. 3. psih. odbranben mehanizam<br />
so koj poedinecot bara <strong>na</strong>domest <strong>na</strong> sopstveniot neuspeh vo<br />
uspesite <strong>na</strong> drugite: <strong>na</strong>domestuvawe <strong>na</strong> sopstveniot neuspeh so uspesite<br />
<strong>na</strong> onie so koi poedinecot se identifikuva. Identifikacijata e mo`<strong>na</strong><br />
ne samo so poedinec (~estopati roditelite se identifikuvaat so<br />
uspehot <strong>na</strong> svoite deca), tuku i so grupi <strong>na</strong> lu|e (so `iteli <strong>na</strong> svoeto<br />
mesto, <strong>na</strong> svojot kraj, so svojata <strong>na</strong>cija, partija i sl), kako i so institucii<br />
(so ustanovata vo koja se raboti, so klubot za koj se <strong>na</strong>viva). Psiholo{kata<br />
sodr`i<strong>na</strong> <strong>na</strong> ovoj odbranben mehanizam, kako i kaj kompenzacijata,<br />
se sostoi vo otstranuvawe <strong>na</strong> neprijatnoto ~uvstvo <strong>na</strong> pomala<br />
vrednost. Identifikacijata deluva {tetno, za{to li~nosta ja ostava<br />
pasiv<strong>na</strong> vo situacii koga bi trebalo so aktivnost i dopolnitelni usilbi<br />
da se izvle~e od situacijata vo koja zapad<strong>na</strong>la. Taa mo`e da bide<br />
osobeno {tet<strong>na</strong> toga{ koga poedinecot se identifikuva, <strong>na</strong> primer, so<br />
voda~i <strong>na</strong> organizirani grupi, so nositelite <strong>na</strong> korumpira<strong>na</strong>ta vlast i<br />
sl. negativni primeri i ottamu se obide da gi imitira nivnoto povedenie<br />
koe se sostoi vo vr{ewe <strong>na</strong> razni krimi<strong>na</strong>lni dejstvija.<br />
identitet (lat. identitas) 1. celos<strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost, 2. osobi<strong>na</strong> koja ja karakterizira<br />
odrede<strong>na</strong> li~nost ili predmet.<br />
ideografija gr~. slikovito pismo.<br />
ideografsko gr~. svoera~no, koe go prika`uva o<strong>na</strong> {to e individualno,<br />
{to samo ed<strong>na</strong>{ se slu~uva vo prirodata, sprot. nomoteti~ko.<br />
157
Change language